Архитектура рационализма — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 5:
==Историја и карактеристике==
[[Други светски рат]] и прилике које су је изазвале су се рефлектовале на архитектуру у Италији када на власт долази [[фашизам]] у Италији у [[1923.]] години и у почетку је важио као револуционарни покрет и уметност која полази од [[Futurizam |футуризма]] и ту разликујемо неколико изванредних архитектонских решења који се могу одделити од контекста фашистичког покрета.
Оснивачи правца су млади апсолвенти технике у [[Milano |Милану]] који су око [[1926.]] године основали „Групо 7“. Позивали су се на [[Валтер Гропијус |Валтера Гропиуса]] и [[Баухаус]] и термином рационализам су хтели да покажу на рационализам свога стваралаштва. [[1928.]] године је била организована прва изложба пројеката рационалистичке архитектуре. Строга симетрија, правилни размештај малих прозора који стварају површински орнамент, одрезана [[Kubizam |кубистичка маса]] од главног блока грађевине (када настаје нека коцкаста пећина), понављање архитектонских елемената – прозора, лукова и других елемената. Ови знаци се појављују у ректорату зграде римског универзитета ([[1935.]]г. арх. Пиацетини) и другим зградама у [[Рим]]у, као и на павиљону за Светску изложбу у [[Брисел]]у [[1935.]] године. У стилу реционализмарационализма су били грађени и објекти италијанских путева. После је изграђен и монументални Плацо де ла цивита италијана вишеспратна зграда, [[кубус]] са фасадом састављеном од лукова на сваком спрату.
 
==Архитекти==
[[Слика:Firenze santa maria novella 11.jpg|мини|центар|720п|<center> Станична зграда [[Фиренца |Фиренце]] преко пута западне фасаде Св. Марија од Новеле која својом једноставношћу и уздржљивошћу условљеним временом води рачуна о достојанственој архитектури која је окружује.<ref name="САРХ">''Savremena arhitektura, Udo Kulterman [[Novi Sad]] [[1971.]]''</ref>