Sistem komplementa — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.5.4) (Робот мења: ar:النظام المتمم |
|||
Ред 9:
==Istorija==
U kasnom [[19. vek]]u Hans Ernst August Buhner je ustanovio da [[krvni serum]] sadrži „faktor“ koji ima sposobnost ubijanja bakterija. Džuls Bordet, mladi belgijski naučnik na [[pariz]]kom [[Pasterov institut|Pasterovom institutu]], je [[1896.]] demonstrirao da taj faktor ima dve komponente: jedna zadržava taj efekat nakon zagrevanja, a druga ga gubi. Toplotno stabilna komponenta je odgovorna za [[imunitet]] protiv specifičnih [[Mikroorganizmi|microorganizama]], dok je toplotno-senzitivna (toplotno-nestabilna) komponenta odgovorna za ne-specifičnu antimikrobnu aktivnost svih normalnih seruma. Ova toplotno nestabilna komponenta se danas naziva „komplement“.
Termin „komplement“ je uveo [[Paul Erlih]] kasnih [[1890e|1890-tih]], kao deo njegove teorije imunskog sistema. Po toj teoriji, imunski sistem se sastoji od ćelija koje imaju specifične receptore na njihovim površinama kojima prepoznaju [[antigen]]e. Nakon [[imunizacija|imunizacije]] antigenom, više tih receptora se formira, i oni se zatim odvajaju od ćelije i cirkulišu u krvi. Te receptore, koji je sad nazivaju „antitelima“, je Erlih nazivao „amboceptorima“ da bi naglasio njihovu dvostruku sposobnost funkcionalnog vezivanja: oni prepoznaju i vezuju specifične antigene, ali oni takođe prepoznaju i vezuju toplotno nestabilnu komponentu svežeg seruma. Erlih je stoga nazvao tu toplotno nestabilnu komponentu „komplement“, jer je to sastojak krvi koji „komplementira“ ćelijama imunskog sistema. Ranih [[1930e|1930-tih]], tim predvođen renomiranim Irskim istraživačem, Džekijem Stanlijem, ustanovio je važno opsonizacijom posredovano dejstvo -{C3b}- proteina. Nastavljajući Erlihov rad, Stanlijev tim je pokazao ulogu komplementa u urođenom kao i ćelijski-posredovanom imunskom responsu.
| |||