Црноризац Храбар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Допуне: превод на савремени српски, литературе, категорија и биографски детаљи |
||
Ред 1:
{{без извора}}
'''Црноризац Храбар''' ({{јез-старосл|Чръноризьць Храбръ}}, {{јез-бг|Черноризец Храбър}})<ref>Also transliterated ''Chernorizetz Hrabar'', ''Chernorizets Hrabr'' and ''Crnorizec Hrabar''</ref>,
== ''Сказнање о писменима'' ==
Аутор је прве филолошке расправе на словенском језику, познате у око 60 бугарских, руских и српских преписа, која у српској редакцији носи назив ''О писменех Чрнорисца Храбра''. Са много жара али научним аргументима брани словенску азбуку од напада Грка. Добар познавалац историје грчког језика и писма, Храбар многим грчким филолозима, између осталих, седамдесеторици преводилаца Старог завета (верзије познате под називом ''Септуагинта''), супротставља двојицу словенских просветитеља, [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]], истичући њихову улогу у културном, духовном и историјском развоју Словена. Значај расправе Црнорисца Храбра је да је то прва словенска филолошка расправа, која се обраћа и домаћим противницима, убеђујући их у довољност старословенског језика и писма, и њихову равнопрвност са другим великим језицима и писмима.
Највећи број аргумената из овог дела односи се на критику величања великих или старих језика, показивање сличности и разлика између словенског и грчког писма.
Ред 10:
== Порекло ==
O етничком пореклу Црнорисца
Последњи векови балканског национализма довели су до покушаја да се мистерија идентитета овог монаха и творца прве словенске филолошке рацправе искористи за величање вредности појединачне националне књижевности, и тиме, вредности појединачне балканске нације. Међутим, дело Црнорисца Храброг има општесловенски карактер, баш као и мисија његових учитеља - Ћирила и Методија.
Ред 16:
== Извори ==
{{извори}}
== Превод на савремени српски језик ==
* ''Сказање о писменима'' (превео Томислав Јовановић), у „Стара сдрпска књижевност, Београд-Крагујевац, Филолошки факултет-Нова светлост, 2000, 17-20.
== Литература ==
* Димитрије Богдановић: ''Историја старе српске књижевности'', Београд, СКЗ, 1980.
* Ђорђе Трифуновић: ''Кратак преглед југословенских књижевности средњега века'', Београд, Филолошки факултет Београдског универзитета, 1976.
* Дејан Михаиловић: ''Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности)'', Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 218.
{{клица-књижевник}}
[[Категорија:Српски књижевници из средњег века]]
[[Категорија:Бугарски књижевници]]
[[Категорија:Средњовековни писци]]
|