Википедија

Црноризац Храбар — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Допуне: превод на савремени српски, литературе, категорија и биографски детаљи
Ред 1:
{{без извора}}
'''Црноризац Храбар''' ({{јез-старосл|Чръноризьць Храбръ}}, {{јез-бг|Черноризец Храбър}})<ref>Also transliterated ''Chernorizetz Hrabar'', ''Chernorizets Hrabr'' and ''Crnorizec Hrabar''</ref>, биомонах јеи средњовековни писац -најстаријег монахраздобља старословенске књижевности, чији идентитет до сада није утврђен. Постоје многи докази у делу „О писменима“ да је Црноризац Храбар био један од ученика Ћирила, Методија, [[Климент Охридски|Климента]] и [[Наум Охридски|Наума]] који су по протеривању из мисије у Великој Моравској, преселили свој рад на [[Балкан]], на прелазу из 9. у 10. век. Изузев поменуте расправе, од овог монаха немамо више сачуваних дела.
 
Значај расправе Црнорисца Храброг је да је то прва словенска филолошка расправа. Она се обраћа пре свега домаћим противницима, убеђујући их у довољност старословенског језика и писма, и њихову равнопрвност са другим великим језицима и писмима.
 
== ''Сказнање о писменима'' ==
Аутор је прве филолошке расправе на словенском језику, познате у око 60 бугарских, руских и српских преписа, која у српској редакцији носи назив ''О писменех Чрнорисца Храбра''. Са много жара али научним аргументима брани словенску азбуку од напада Грка. Добар познавалац историје грчког језика и писма, Храбар многим грчким филолозима, између осталих, седамдесеторици преводилаца Старог завета (верзије познате под називом ''Септуагинта''), супротставља двојицу словенских просветитеља, [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]], истичући њихову улогу у културном, духовном и историјском развоју Словена. Значај расправе Црнорисца Храбра је да је то прва словенска филолошка расправа, која се обраћа и домаћим противницима, убеђујући их у довољност старословенског језика и писма, и њихову равнопрвност са другим великим језицима и писмима.
Највећи број аргумената из овог дела односи се на критику величања великих или старих језика, показивање сличности и разлика између словенског и грчког писма.
 
Ред 10:
 
== Порекло ==
O етничком пореклу Црнорисца ХраброгХрабра постоје супротстављена мишљења. Постоје научни кругови који тврде да је био један од писаца Преславске школе у Источној Бугарској, док други проналазе једнако вредне доказе да је припадао Климентовом кругу Охридске књижевне школе. Контроверза долази дотле да се под именом Црноризац ХрабриХрабар у неким научним круговима подразумева лично неки од најважнијих византијских учитеља писмености.
 
Последњи векови балканског национализма довели су до покушаја да се мистерија идентитета овог монаха и творца прве словенске филолошке рацправе искористи за величање вредности појединачне националне књижевности, и тиме, вредности појединачне балканске нације. Међутим, дело Црнорисца Храброг има општесловенски карактер, баш као и мисија његових учитеља - Ћирила и Методија.
Ред 16:
== Извори ==
{{извори}}
 
== Превод на савремени српски језик ==
* ''Сказање о писменима'' (превео Томислав Јовановић), у „Стара сдрпска књижевност, Београд-Крагујевац, Филолошки факултет-Нова светлост, 2000, 17-20.
 
== Литература ==
* Димитрије Богдановић: ''Историја старе српске књижевности'', Београд, СКЗ, 1980.
* Ђорђе Трифуновић: ''Кратак преглед југословенских књижевности средњега века'', Београд, Филолошки факултет Београдског универзитета, 1976.
* Дејан Михаиловић: ''Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности)'', Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 218.
 
{{клица-књижевник}}
 
[[Категорија:Српски књижевници из средњег века]]
[[Категорија:Бугарски књижевници]]
[[Категорија:Средњовековни писци]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Црноризац_Храбар”