Мала Иванча — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.4) (Робот додаје: sl:Mala Ivanča |
Порекло становништва |
||
Ред 15:
== Порекло становништва ==
По предању село је најпре било у “Пустој Иванчи“, одакле се преместило на данашње место, и то око механе, где је и најстарији крај села. По предању, у атару овога села, на месту Орашју, била је нека [[црква]].
У литератури нема помена о овоме селу све до [[1822]]. године. У [[Харачки тефтер|арачким списковима]] из те године помиње се Мала Иванча која је тада имала 22 куће. По попису из [[1921]]. год. У селу је била 231 [[кућа]] са 1396 [[становник]]а.<ref>Монографија Подунавске области 1812-1927 „Напредак Панчево,,(1927) </ref>
[[Историја|Предање]] вели да су село основали Бабићи, Јагодићи, и Савићи који не знају од куда су њихови стари дошли. Затим су дошли Божанићи из крагујевачке Каменице и Јеленићи (Кораћичани) из Кораћице. [[Историја|Предање]] вели да је село било мало и да није имало више од седам кућа. Остале су породице досељене и то: Жмурићи, који су се раније презивали Мирковићи, са Косова; Црногорци и Ђекићи из Црне Горе; Пузовићи из Босне; Стојковићи из околине Софије; Зрзуле из Драгачева; Богићевићи из Малог Пожаревца; Јерићи из Лисца (Драгачево); Јекићи из Буковика (Јасеница) и Срећковићи из Бугарске.<ref>“Летопис“ ''Mеста Србије, места и обичаји'' ''Марина'' (Беч 1999). </ref>
Мала Иванча је раније чинила једну општину са Малим Пожаревцем, Сенајом и Шепшином. Године [[1904]]. постала је самосталном општином.
Године [[1906]]. довршена је зграда за основну школу, која је наредне године прорадила. (<ref> Подаци узети из: “Насеља“ књ. II. ( Р. Николић: и из Летописа општине сeла Мале Иванче. Бр.605. </ref>
== Демографија ==
У насељу Мала Иванча живи 1389 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,5 код мушкараца и 43,9 код жена). У насељу има 560 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.
| |||