Неродимка — разлика између измена

'''Неродимка''' је река код [[Урошевац|Урошевца]] у Србији, позната по реткој хидрографској појави - [[Бифуркација|бифуркацији]]. То је редак феномен којим се означава рачвање реке у два крака који одлазе у два мора. Неродимка настаје на месту званом „Састав река“, спајањем [[Мала река|Мале]] и [[Велика река|Велике]] (Големе) реке, које извиру испод јужних падина [[Неродимска планина|Неродимске планине]] на наморској висини од 600 м. Дужина реке је 29 км, површина слива 209 км², а просечни проток 0,9 м³ у секунди. Неродимка је слаб водени ток, али је због бифуркације постала позната у свету. Текући ка истоку од „Састава река“ Неродимка пролази кроз село [[Горње Неродимље]], и наставља према Урошевцу. На 2 км северозападно од града, на месту званом Балићко Пландиште, код села [[Балић]] у кориту реке подигнута је брана, па се један део воде (леви крак) прокопаним јазом одводи према истоку ка граду, а десни, познат под називом „Стара Река“, текући својим природним коритом иде према југу до [[Качаник|Качаника]] где се улива у [[Лепенац (река)|Лепенац]], затим у [[Вардар]] и на крају у [[Егејско море]]. Леви крак, након само 1,2 км од бране, долази до места званог „Теразија“ где се поново рачва у два дела. Према северу се одвајао леви „црноморски крак“ одводећи воду у [[Сазлијско језеро]], које се некада простирало северно од града. Језеро је било познато и под називом [[Рабовачко блато]], по оближњем месту [[Рабовце|Рабовцу]], а настало је захваљујући непропустљивом земљишту и сталним дотицањем вода како из Неродимке тако и из других потока и речица. Некада је из језера ка северу отицала река [[Ситница]] и идући равном [[Косовска котлина|Косовском котлином]] прикупљала воду полако се претварајући у највећу реку Косовског поља. Код Косовске Митровице Ситница се улива у [[Ибар]], а преко [[Западна Морава|Западне Мораве]] и [[Дунав|Дунава]] одлази до [[Црно Море|Црног Мора]], чинећи тако и Неродимку делом Црноморског слива. Корито „црноморског крака“, од Теразије до некадашњег ушћа у језеро, непажљивим деловањем људи сада лежи знатно више у односу на матични ток, па је данас суво, као што је без воде остало и само језеро. Да ли је крив немаран однос људи или је у питању намера да се језеро исуши - углавном, језера више нема. Усред језера некада је постојало острво (верује се да је то данашње брдо Главица) које се означава као највероватнија локација [[Сврчин|Сврчина]] - дворца Цара [[Душан Силни|Душана]] у коме је он и крунисан за краља 8. септембра 1331.<ref>Ћирковић С. Владарски двори око језера на Косову, Нови Сад; Зборник Матице српске за ликовне уметности; 1984.</ref>. Данас, захваљујући води из потока и речица (Сливовка, Сазлијкска река) које успут скупља, а које су некада пуниле језеро, други део овог крака Неродимке тече дном некадашњег језера, да би се код места Рабовце улио у Ситницу и наставио свој пут ка Црном мору. Десни „егејски“ крак, тече према граду а након 1.000 метара, код првих градских кућа, скоро под углом од 90° нагло скреће ка југу и наставља свој ток између кућа и дворишта. До скора је овај Неродимке пролазио кроз сам град, али од осамдесетих година 20-ог века, интервенцијом градских власти, његов ток у дужини од 1.800 м пресељен је под земљу - у бетонске цеви. По исласку из цеви, након још 1.000 м, овај крак Неродимке се улива - у Стару Реку, односно у онај крак (десни) који се одваја код бране на Балићком Пландишту, да би заједно наставили пут ка Лепенцу и Егејском мору. Бифуркација Неродимке први пут се помиње 1321. у [[Грачаничка повеља|Грачаничкој повељи]] [[Краљ Милутин|Краља Милутина]].<ref>Енциклопедија Југославије, ЈЛЗ, Загреб; 1978.</ref> Дуго је сматрана природном. Мишљење географа о природном постанку бифуркације први доводи у сумњу Бранисла Нушић, на основу вештачки прокопаног јаза којим Неродимка тече.<ref>Нушић Б. Косово, Приштина, Панорама; 2007.</ref> Из истог разлога и Јован Цвијић је ову бифуркацију назвао вештачком. Касније, када се лично уверио да је пре вештачких радова од Неродимке према Сазлији постојао спор водоток, изнео је мишљење да је она „природна бифуркација дотерана људском руком“. Међутим, према испитивањима А. Урошевића, бифуркација Неродимке је вештачка творевина заснована на природној предиспозицији.<ref>Урошевић А. Косово, насеља и порекло становништва, Београд; 1965.</ref> Подизање [[Брана (грађевина)|бране]] у речном кориту и прокопавање новог тока којим је део реке спроведен у Ситницу било је могуће захваљујући природним карактеристикама терена, тј. чињеници да река тече дуж развођа два слива и да је минималном интервенцијом човека речни ток могао бити усмерен у жељеном правцу. Зато је најправилније рећи да је ова бифуркација настала сарадњом човека и природе. Да би се овај ретки феномен и даље сачувао, потребно је извести регулационе радове на том потезу и вратити водоток у раније стање.

== НаводиЛитература ==