Неродимка — разлика између измена

Неродимка настаје на месту званом „Састав река“, спајањем [[Мала река|Мале]] и [[Велика река|Велике]] (Големе) реке, које извиру испод јужних падина [[Неродимска планина|Неродимске планине]] на наморскојнадморској висини од 600 м. Дужина реке је 29 км, површина слива 209 m², а просечни проток 0,9 m³ у секунди. Неродимка је слаб водени ток, али је због бифуркације постала позната у свету. Текући ка истоку од „Састава река“ Неродимка пролази кроз село [[Горње Неродимље]] и наставља према Урошевцу. На 2 км северозападно од града, на месту званом Балићко Пландиште, код села [[Балић]] у кориту реке подигнута је брана, па се један део воде (леви крак) прокопаним јазом одводи према истоку ка граду, а десни, познат под називом „Стара Река“, текући својим природним коритом иде према југу до [[Качаник|Качаника]] где се улива у [[Лепенац (река)|Лепенац]], а преко [[Вардар|Вардара]] иде до [[Егејско море|Егејског мора]].

Други, леви крак, након само 1,2 км од бране, долази до места званог „Теразија“ где се поновои он рачва у два дела. Према северу се некада одвајао леви „црноморски крак“ одводећи воду у [[Сазлијско језеро]], које се простирало северно од града, између села [[Сазлија (код Урошевца)|Сазлије]] и [[Рабовце|Рабовца]], па је познато и под називом [[Рабовачко блато]]. Настало је захваљујући непропустљивом земљишту, атмосферским падавинама и сталним дотицањем воде како из Неродимке тако и из [[Сливовка|Сливовке]] и [[Сазлијска река|Сазлијске реке]]. Некада је из језера ка северу отицала река [[Ситница]] и идући равном [[Косовска котлина|Косовском котлином]] прикупљала воду полако се претварајући у највећу реку Косовског поља. Усред језера, у то време је постојало острво (верује се да је то данашње брдо Главица) које се означава као највероватнија локација једног од [[дворац]]а [[Немањић]]а, [[Сврчин]] - у коме је Цар [[Душан Силни|Душан]] крунисан за краља 8. септембра 1331. Ово језеро је пружало сигурну заштиту дворцу, а било је уцртано и на мапама путописаца из тог периода.<ref>Ћирковић С. Владарски двори око језера на Косову, Нови Сад; Зборник Матице српске за ликовне уметности; 1984.</ref>. Међутим, одласком Немањића из ових крајева, њихови дворци и летњиковци бивају напуштени, а језеро почиње да отиче у Ситницу остављајући за собом мочварно али плодно тло. Неродимка је била принуђена да оформи корито по дну некадашњег језера и да прихвати воду из његових притока. Тако је нестанком језера овај крак Неродимке продужен до села Рабовца где је почео да се улива у Ситницу. Данас се, као и тада, Ситница код [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]] улива у [[Ибар]], а преко [[Западна Морава|Западне Мораве]] и [[Дунав|Дунава]] одлази до [[Црно Море|Црног Мора]], чинећи тако Неродимку делом Црноморског слива.