Неродимка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
допуне текста
допуна
Ред 21:
'''Неродимка''' је река код [[Урошевац|Урошевца]] у Србији, позната по реткој хидрографској појави - [[Бифуркација|бифуркацији]].
 
Неродимка настаје на месту званом „Састав река“, спајањем [[Мала река|Мале]] и [[Велика река|Велике]] (Големе) реке, које извиру испод јужних падина [[Неродимска планина|Неродимске планине]] на наморскојнадморској висини од 600 м. Дужина реке је 29 км, површина слива 209 m², а просечни проток 0,9 m³ у секунди. Неродимка је слаб водени ток, али је због бифуркације постала позната у свету. Текући ка истоку од „Састава река“ Неродимка пролази кроз село [[Горње Неродимље]] и наставља према Урошевцу. На 2 км северозападно од града, на месту званом Балићко Пландиште, код села [[Балић]] у кориту реке подигнута је брана, па се један део воде (леви крак) прокопаним јазом одводи према истоку ка граду, а десни, познат под називом „Стара Река“, текући својим природним коритом иде према југу до [[Качаник|Качаника]] где се улива у [[Лепенац (река)|Лепенац]], а преко [[Вардар|Вардара]] иде до [[Егејско море|Егејског мора]].
 
Други, леви крак, након само 1,2 км од бране, долази до места званог „Теразија“ где се поновои он рачва у два дела. Према северу се некада одвајао леви „црноморски крак“ одводећи воду у [[Сазлијско језеро]], које се простирало северно од града, између села [[Сазлија (код Урошевца)|Сазлије]] и [[Рабовце|Рабовца]], па је познато и под називом [[Рабовачко блато]]. Настало је захваљујући непропустљивом земљишту, атмосферским падавинама и сталним дотицањем воде како из Неродимке тако и из [[Сливовка|Сливовке]] и [[Сазлијска река|Сазлијске реке]]. Некада је из језера ка северу отицала река [[Ситница]] и идући равном [[Косовска котлина|Косовском котлином]] прикупљала воду полако се претварајући у највећу реку Косовског поља. Усред језера, у то време је постојало острво (верује се да је то данашње брдо Главица) које се означава као највероватнија локација једног од [[дворац]]а [[Немањић]]а, [[Сврчин]] - у коме је Цар [[Душан Силни|Душан]] крунисан за краља 8. септембра 1331. Ово језеро је пружало сигурну заштиту дворцу, а било је уцртано и на мапама путописаца из тог периода.<ref>Ћирковић С. Владарски двори око језера на Косову, Нови Сад; Зборник Матице српске за ликовне уметности; 1984.</ref>. Међутим, одласком Немањића из ових крајева, њихови дворци и летњиковци бивају напуштени, а језеро почиње да отиче у Ситницу остављајући за собом мочварно али плодно тло. Неродимка је била принуђена да оформи корито по дну некадашњег језера и да прихвати воду из његових притока. Тако је нестанком језера овај крак Неродимке продужен до села Рабовца где је почео да се улива у Ситницу. Данас се, као и тада, Ситница код [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]] улива у [[Ибар]], а преко [[Западна Морава|Западне Мораве]] и [[Дунав|Дунава]] одлази до [[Црно Море|Црног Мора]], чинећи тако Неродимку делом Црноморског слива.
 
Међутим, бифуркација Неродимке, била она вештачка или не, престала је да постоји као феномен у другој половини 20-ог века, када је човек поново изменио ток ове реке. Наиме, вероватно због потребе неке воденице за водом, а можда и обичног немара људи, корито „црноморског крака“ од Теразије до некадашњег ушћа у језеро, у дужини од око 1.000 метара, нагло је пресушило. Остатак реке, захваљујући води из потока и речица које успут скупља, наставио је да тече ка Ситници и Црном мору, али због овог прекида водотока више се није могло говорити о бифуркацији.
 
Десни „егејски“ крак, и даље тече од Теразије према граду, а након 800 метара, код првих градских кућа, скоро под углом од 90° нагло скреће ка југу улазећи у сам град. До недавно овај крак Неродимке је жуборио између кућа и дворишта да би осамдесетих година 20-ог века, интервенцијом градских власти, његов ток био пресељен под земљу - у бетонске цеви. Након подземног тока у дужини од 1.800 метара овај крак Неродимке излази на светлост дана и после једног километра површинског тока улива се - у Стару Реку, односно у онај (десни) крак Неродимке који се одвојио код бране на Балићком Пландишту. Од тог места заједно настављају пут ка Лепенцу и Егејском мору.
 
Иначе, бифуркација Неродимке први пут се помиње 1321. у [[Грачаничка повеља|Грачаничкој повељи]] [[Краљ Милутин|Краља Милутина]].<ref>Енциклопедија Југославије, ЈЛЗ, Загреб; 1978.</ref> Дуго је сматрана природном. Мишљење географа о природном постанку бифуркације први доводи у сумњу Бранисла Нушић, на основу вештачки прокопаног јаза којим Неродимка тече.<ref>Нушић Б. Косово, Приштина, Панорама; 2007.</ref> Из истог разлога и Јован Цвијић је ову бифуркацију назвао вештачком. Касније, када се лично уверио да је пре вештачких радова од Неродимке према Сазлији постојао спор водоток, изнео је мишљење да је она „природна бифуркација дотерана људском руком“. Међутим, према испитивањима Анастасија Урошевића, бифуркација Неродимке је вештачка творевина заснована на природној предиспозицији.<ref>Урошевић А. Косово, насеља и порекло становништва, Београд; 1965.</ref> Подизање [[Брана (грађевина)|бране]] у речном кориту и прокопавање новог тока којим је део реке спроведен у Ситницу, било је могуће захваљујући природним карактеристикама терена, тј. чињеници да река тече дуж развођа два слива и да је минималном интервенцијом човека речни ток могао бити усмерен у жељеном правцу. Зато је најправилније рећи да је ова бифуркација настала сарадњом човека и природе. Али, да би се овај ретки феномен поново оживео потребно је извести неопходне регулационе радове како би се речни ток вратио у раније корито. Без тога, тврња да је Неродимка река два морска слива - просто је нетачна.
 
== Види још ==