Пад Јерусалима (1187) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Битка
|битка= '''Пад Јерусалима'''
Линија 21 ⟶ 20:
==Позадина==
Док су крсташке државице биле у опадању, насупрот њих је расла снага и моћ [[муслимани|муслиманског]] света. Средином друге половине XII века дошло је до стварања јаке и велике [[Турска|турске]] државе, која је обухватала [[Египат]], [[Месопотамија|Месопотамију]] и већи део [[Сирија|Сирије]]. На челу ове државе стајао је Јусуф Салах-ад-дин, познат и као [[Саладин]].
Саладин је све своје снаге усмерио на уништење франачких поседа на Истоку. Из године у годину је пустошио њихове поседе, а то је у ствари била само предигра велике офанзиве.<ref>Јадран Ферлуга, Крсташки походи, Београд 1966. стр. 47.</ref>
==Битка код Хатина==
До битке код Хатина је дошло [[5. јул]]а [[1187]]. близу [[Галилејско језеро|Галилејског језера]]. Ово је једна од највећих битака у којој су се
Рано ујутру почели су напади на крсташе.
==Пад Јерусалима==
После победе код Хатина остао је Јерусалим сасвим одсечен. У току септембра [[1187]] почела је опсада [[Јерусалим]]а. Град је био слабо брањен и убрзо је пао. За разлику од уласка крсташа у Јерусалим, који је био обележен најсвирепијим крвопролићем, Саладин је поступио са много човечности.
Покоља није било а пљачка је спречена на самом почетку. Муслиманске патроле патролирале су градом и спречавале су свако насиље и преступ. Део [[хришћани|хришћанског]] становништва повукао се са нешто иметка у области које су још држали крсташи, у [[Тир]], Триполис и [[Антиохија|Антиохију]]. Они који нису имали средства да се откупе продати су у ропству.<ref>Јадран Ферлуга, Крсташки походи, Београд 1966. стр. 48.</ref>
== Види још ==
* [[Крсташки ратови]]
* [[Трећи крсташки рат]]
* [[Саладин]]
== Извори ==
{{портал|Историја}}
{{reflist}}
|