Родио се у [[Женева|Женеви]] гдјегде је и одрастао. Сматран је талентованим и интелигентним младићем. Учио је [[латински]], [[грчки језик|грчки]] и [[санскрит|санскрт]] и разне друге курсеве на женевском универзитету, а дипломирао је на [[Лајпциг|Лајпцишком]] универзитету [[1876.]]. Две године касније у [[Берлин]]у је у 22. години написао своје једино целовито дело ''Mémoire sur le système primitif des voyelles dans les langues indo-européenes'' (Теза о примитивном вокалном уређењу у индоевропским језицима) којом је поставио темеље [[теорија ларингала|теорији ларингала]].
Вратио се у Лајпциг и награђен је [[1880.]] за свој докторат. Недуго потом преселио се у [[Париз]] где је предавао [[готски језик|готски]] и [[старовисоконемачки језик|старовисоконемачки]]. [[1891.]] вратио се у Женеву, а на универзитету је предавао санскрт и [[индоевропски прајезик|индоевропеистику]] остатак свог живота. Од [[1906.]] почиње предавати курс опште лингвистике и упоредне историје индоевропских језика све до своје смрти [[1913.]]
Ред 14:
Занимљиво је да он није написао књигу која га је прославила, а вероватно је уопшеуопште и није намеравао објавити. Књигу ''Cours de linguistique générale'' (Курс опште лингвистике) објавили су након његове смрти студенти користећи се белешкама с његових предавања. Били су то [[Шарл Бали]] и [[Албер Сеше]]. Курс се темељи на трима циклусима бележака из раздобља предавања у [[Женева|Женеви]] од [[1877.]] до [[1906.]] Након Сосирове смрти, Бреал и Страјберг су хтели објавити његова предавања, али су установили да није писао никакве писмене припреме, стога су прикупили белешке деветорице студената, које су биле неуједначене и непотпуне. Најдетаљније су биле Дегалиерове и Риедлингерове белешке, али промакнулепромакле су им Константинове које је објавио [[Роберт Гедел]] [[1957.]] године.
У том делу постоји пет темељних дихотомија:
* језичнајезичка дјелатностделатност (''langage''): језик (''langue'') - говор (''parol'')
