Алекса Ивић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 18:
}}
'''Алекса Ивић''' ([[Буђановци]], [[23. децембар]] [[1881]] — [[Београд]], [[23. новембар]] [[1948]]) је био [[српски историчар]] и професор на Правном факултету у [[Суботица|Суботици]] (који је у то време био испостава Правног факултета Универзитета у Београду). Историју и [[Славистика|славистику]] студирао у [[Беч]]у код познатих стручњака [[Ватрослав Јагић|Ватрослава Јагића]] и [[Константин Јиричек|Константина Јиричека]]. Докторирао [[1905]]. године. По завршетку студија остао је у Бечу пет година. Године [[1910]]. изабран је за заступника (посланика) у [[Хрватски сабор|Хрватском сабору]], те исте године одлази у [[Загреб]]. Од [[1912]]. године ради у [[Земаљски архив|Земаљском архиву]] у [[Загреб]]у. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] предаје југословенску дипломатску и политичку историју на Правном факултету у Суботици. Исказао се као предан архивски истраживач и историчар [[Срби|Срба]] у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]]. Издао је доста грађе везане за Србе из бечких архива. Најзначајније му је дело ''Историја Срба у Војводини'', објављено [[1929]]. године.
 
Његов син је лингвиста [[Павле Ивић]].
 
Важнији радови:
Линија 27 ⟶ 29:
*''Историја Срба у Војводини'', Нови Сад 1929.
 
''==Литература:''==
*''Енциклопедија Југославије, четврти том Хил-Југос (1960. год.), чланак написао [[Јован М. Милићевић]]''.
*''Електронски каталог Народне библиотеке Србије''.
*''Мала Енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.''
 
Његов син је лингвиста [[Павле Ивић]].
 
== Спољашње везе ==