Душан Матић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 18:
[[Датотека:Dušan Matić1.JPG|thumb|250px|десно|''Табла на згради где је живео Душан Матић'']]
 
'''Душан Матић''' ([[Ћуприја]], [[31. август]] [[1898]] – [[Београд]], [[12. септембар]] [[1980]]) песник, мислилац, [[преводилац]], романсијер, [[есеј]]иста и прозаиста, један од покретача [[надреализам|надреализма]] у српској књижевности. Био је песник и с интелектуалним и [[филозофија|филозофским]] тежњама. Радио је као професор Позоришне академије.
 
Радио је као професор гимназије пре рата и професор Академије за позориште, филм и телевизију Београд после рата. Кратко време, одмах после рата, радио је у редакцији издавачког предузећа "Просвета". Као гимназијски професор предавао је 13 година а онда је после два полтичка хапшења без осуде пензионисан!
 
== Биографија ==
Рођен у Ћуприји, школован у Француској - Геноблу[[Гренобл]]у и [[Ница|Ници]], Филозофски факултет започео у Паризу[[Париз]]у, завршио у Београду. Као младић, преживео, повлачење преко Албаније!
 
Био сарадник у авангардним часописима "Зенит" и "Путеви". Радио као професор филозофије у гимназији.
 
Био потписник манифеста[[манифест]]а и и један од покретача и уредника алманаха "Немогуће-Leinpossible". Ту је објавио фотоколаж Мутан лов у бистрој води.
 
Са [[Оскар Давичо|Оскаром Давичом]] и Ђ.Костићем написао књигу "Положај надреализма у друштвеном процесу". Сарађивао са [[Александар Вучо|Александром Вучом]] - фотомонтаже и роман Глуво доба.
 
Након надреалистичког експеримента, Матић је свој поетски израз пронашао у мисаоној и интелектуалној поезији. Његови есеји одликују се прецизношћу израза, широком ерудицијом и стилском јасноћом.
 
Почетком рата је ухапшен и неко време провео у Бањичком логору.
 
Прву самосталну књигу, збирку есеја "Један вид француске књижевности" (1952), објавио је тек у педесетчетвртој години живота.
Линија 37 ⟶ 41:
У првој фази обележја његове поезије су: антитрадиционализам, деструкција песничке форме, експериментализам. Разрачунавао се не само с одређеним видовима традиције него с поезијом као таквом, с песмом, с песничким језиком. Тако су настале његове најпознатије, "антипесме" – ''Годишња доба, Домаћи задатак, Зарни влач'' и др, у којима се песник игра језиком и смислом, прави духовите обрте и вербалне досетке, изобличава речи.
 
==Књиге==
*"Положај надреализма у друштвеном процесу" са Оскаром Давичом и Ђ.Костићем
*"Глуво доба" са Александром Вучом (1940)
*"Један вид француске књижевности" (1952)
*Књига песама "Багдала" (1954)
*"Буђење материје" - песме (1959)
*"Лажа и паралажа" (1962)
*Избор раније објављених текстова (1966)
*"Књига ритуала"
*"Прошлост дуго траје" (1977)
*велико број есеја, филозофских расправа, критика и сценарија за радио емисије
 
==Академик==
За дописног члана Српске академије наука и уметности ([[САНУ]]) изабран је 16. децембра 1965, а за редовног члана 28. маја 1970.
 
==Спомен плоча, библиотека, "Матићеви дани"==
У Улици [[Војвода Добрњац|Војводе Добрњца]], у Београду,је откривена спомен-плоча на згради, где је дуго живео. Обележје је постављено у склопу велике акције “Вратимо дуг писцима” коју воде Министарство културе и “Вечерње новости”
 
“''Завојитим степеништем које води до другог спрата зграде у Војводе Добрњца 26, где је столовао, сањао, писао и разговарао Душан Матић, знаменити српски и европски песник, романсијер, есејиста, преводилац, на прстима су се успињали, готово ритуално, млади песници, глумци, путници намерници, боеми и мондени... Долазили су у ову јединствену причаоницу са узбуђењем ишчекујући тај неописиви разговорни дрил јер - овде се учило разговору...”'' Рекао је др [[Драшко Ређеп]], приликом откривања спомен-плоче на улазу зграде у којој је Матић провео 39 година, од 1941. до смрти 1980. Године