|
'''Висарион Павловић''' (око [[1670]]. - [[18. октобар]] [[1756]]. [[Нови Сад]]), епископ бачки 1731-1756.
===ДАСКАЛ ВИСАРИОН, ЈЕДАН ОД ПОСЛЕДЊИХ ПЕСНИКА СТАРЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ===
{{сређивање}}
Колико је данас познато, даскал Висарион је био претпоследњи од песника који су писали на [[српскословенски|српскословенском]]. Доцније од њега, [[1735]]. год., пише српскословенске стихове архиђакон Јован као ,,својинствени служитељ" патријарха Арсенија IV.
Рођен је 1670. године или нешто после, није познато његово световно име пре монашења. У диптиху [[бачка епархија|бачке епархије]] cа почетка [[XIX век]]а пише да је „родом из [[Сент-Андреја|Сент-Андреје]]", али могуће да је то речено зато што је Висарион после [[Велика сеоба Срба|Велике сеобе]] имао ближих веза cа тим местом.
За [[даскал]]а Висариона не знамо које му је било световно име. Презивао се Павловић,. Рођен је 1670. или нешто после те године. У диптиху бачке епархије c почетка [[XIX век]]а пише да је „родом из [[Сент-Андреја|Сент-Андреје"]], али то је речено свакако због тога што је Висарион после [[Велика сеоба|Велике сеобе]]. имао ближих веза c тим местом (ту је живео његов зет [[Мишко Готовановић]] ). Замонашио се у [[Крушедол]]у [[1705]]. год. и ту више година провео. На [[Св. гора|Св. гори]] га налазимо [[1720]]. год. као [[даскал]]а. Живи у Хиландару, за који ће доцније рећи да је „всех... нас Сербославенов красота, слава же и хвала". Исте године, [[1720]], одлази c још једним калуђером у [[Пећка патријаршија|Пећку патријаршију]], патријарху [[Мојсије Рајовић|Мојсију Рајовићу]] (1712—1726), да се пожале како [[Хиландар]]ци „мучно и прискрбно [[житије]] имеју... и тешки длг подпали, и насилованије много од иних имеју". [[Патријарх]]у се допао Висарион, па га је задржао код себе „заради наученија ... служешчим" (оних који су код њега на служби). Са патријархом Висарион обилази српске крајеве, a и сам путује црквеним послом. Неколико месеци после Висарионовог преласка у Пећку патријаршију, [[патријарх Мојсије]] одлази у [[Сарајево]] (крајем [[1720]]). Можда је са собом повео и Висариона. Тада или нешто доцније Висарион је без сумње био у Сарајеву, лепо је тамо дочекан и он се [[1722]]. год. Сарајлијама захвалио песмом, коју им је послао по некој прилици. Песма се Сарајлијама очевидно допала, па су је преписали у један од црквених [[тефтер]]а. И данас се чува у старој сарајевској цркви. У Пећкој патријаршији Висарион је веома уважена личност и [[1723]]. год. он је „всечастниј протосингел велицеј цркви". Око [[1730]]. год. постао је [[архимандрит]] крушедолски, a од 1731. год. па све до смрти, до 24. октобра [[1755]], он је епископ бачки, „архи-јереј и пастир [[Нови Сад|Новаго Сада]], [[Шанац петроварадински|Шанца петроварадинскаго]] и пределов јего" (његових).
Замонашио се у [[Крушедол]]у [[1705]]. и добио име Висарион, ту је провео више година. После тога је живео у [[Хиландар|манастиру Хиландару]] на [[Света Гора|Светој Гори]], ту је до 1720. био даскал. У току 1720. године отишао је са још једним монахом у [[Манастир Пећка патријаршија|Пећку патријаршију]] код патријарха [[Мојсије Рајовић|Мојсија Рајовића]] (1712—1726), да се пожале на тешкоће које су их у Хиландару сналазиле. Патријарх га је задржао код себе као даскала.
У [[диптих]]у [[бачка епархија|бачке епархије]] се тврди да Висарион „не бист високим ученијем обдарен", али се истина додаје: ..јакоже (као) во времена онаја ни прочи (остали) сверстни (вршњаци) јего (његови) биша". Стекао је, по тврђењу у диптиху, само „некоје [[словенски језик|славенскаго јазика]] и церковнаго практическаго ученија вежество" (знање). Неће бити баш тако. Не само да је Висарион био даскал у Хиландару, већ га је и патријарх узео за даскала. A 1739. год. као епископ бачки Висарион пише руском Синоду, жали се што „в здешнеј стране (у овдашњем крају) идеже (где) [[српски народ|сербскиј народ]] живет ... типографији и књиг не малаја скудост (оскудица) и лишеније", и шаље ,,мали рејестр" (списак) књига које су му потребне. У том списку су [[Дионисије Ареопагит]], [[Златоуст]], Августин, Јероним и др., затим „књига [[аритметика|аритметическа]] јa на славенском јазице". И на крају: „И аште (ако) кија (које) јеште (још) су историческија књиги в ново на славенски јазик преведени". Од руског Синода Висарион још моли да пошаље „јединаго совершенаго на славенском јазице граматиста монаха, коториј всја четири части граматики словенскија во училишчи тамошњем изпрактицирал и окончал јест". Пре те молбе руском Синоду, можда још прве године свога епископовања ([[1731]]), Висарион је у Новом Саду основао [[српска гимназија|српску гимназију]] под именом Латинско-славенске школе, која је постојала све до [[1789]]. год. Новосадске „славенскије школи магистер" био је и [[Захарија Орфелин]] ([[1752]]), a у њој је предавао и [[Јован Рајић]] (1763— 1767). Једно време је тај „Павловически вертоград" имао и карактер академије (предавала се филозофија и теологија).
Приликом посете [[Сарајево|Сарајеву]] био је добро дочекан и у знак захвалности написао Сарајлијама једну песму, коју им је касније послао. Ову песму они су преписали у једном црквеном тефтеру и тако је остала сачувана до данас у старој сарајевској цркви (према подацима од пре [[Други светски рат|Другог светског рата]]). Колико је познато, даскал Висарион је био претпоследњи од песника који су писали на [[српскословенски језик|српскословенском]]. После њега [[1735]]. године писао је на српскословенском стихове архиђакон Јован, служитељ патријарха [[Арсеније IV|Арсенија IV]].
Енергичан и преке нарави, Висарион је митрополиту карловачком [[Исаија Антоновић|Исаији Антоновићу]] (1748—1749) упутио допис, у коме је „вес (сав) сабор глупим нарекал, бојем претил, и јеште (још), что честним ушесам срамно слишати, много менше (мање) изговорити моштно (могуће), за фруштук непогодна давал". Кад се завадио c митрополитом [[Вићентије Јовановић|Вићентијем Јовановићем]] (1731—1737), Висарион му је, како сам каже. „скомпоновао [[епитаф]], који се још није чуо под овим хоризонтом, и дуго после смрти његове „в трагедијских имнах он будетсја пети"" (певати). To je, колико знамо, једини траг Висарионовог познијег рада на састављашу стихова.
У изворима из 1723. Висарион се наводи као [[синђел]]. Око 1730. постао је [[архимандрит]] манастира Крушедола, а већ [[1731]]. постао је бачки [[епископ]] наследивши на том месту [[Софроније Томашевић|Софронија Томашевића]]. На том положају био је до своје смрти [[18. октобар|18. октобра]] [[1756]].
Ускоро по доласку на епископски положај Висарион је почео да се понаша не само као црквени поглавар у [[Бачка|Бачкој]], већ и као световни и војни. Тврдио је да му је сам [[аустроуграски цар|цар]] дао такву власт и показивао је документ писан златним словима и снабдевен великим [[царски печат|царским печатом]]. Мију из Паланке је поставио за потпуковника, a неке друге Србе за капетане. Мађарско намесничко веће у Пожуну (данашњој [[Братислава|Братислави]] ) је тражило да се Висарион смени и да се чак окује и оптужи за велеиздају, али у [[Беч]]у у томе није успело. ▼
8. септембра 1731. отворио је у [[Нови Сад|Новом Саду]] "Латинско-словенску школу", која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је знатно допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у [[Војводина|Војводини]], радила је до 1789. У њој је једно време предавао и [[Јован Рајић]] (1763-1767). Књиге су углавном добављане из [[Русија|Русије]] због сличности језика.
[[Категорија:Српски песници]] ▼
▲Био је енергичан и преке нарави. Ускоро по доласку на епископски положај Висарион је почео да се понаша не само као црквени поглавар у [[Бачка|Бачкој]], већ и као световни и војни . Тврдио је да му је сам [[аустроуграски цар|цар]] дао такву власт и показивао је документ писан златним словима и снабдевен великим [[царски печат|царским печатом]]. Мију из Паланке је поставио за потпуковника, a неке друге Србе за капетане. Мађарско намесничко веће у Пожуну (данашњој [[Братислава|Братислави]] ) је тражило да се Висарион смени и да се чак окује и оптужи за велеиздају, али у [[Беч]]у у томе није успело.
На месту бачког епископа наследио га је [[Мојсије Путник]].
== Спољашње везе ==
*[http://www.eparhija-backa.org.yu/index_strane/istorija_epbacke.htm Историја бачке епархије]
[[Категорија:Рођени 1670.|Павловић, Висарион]]
[[Категорија:Умрли 1756.|Павловић, Висарион]]
▲[[Категорија:Српски песници |Павловић, Висарион]]
[[Категорија:Епископи СПЦ|Павловић, Висарион]]
|
