Бонсаи — разлика између измена

Кроз [[11. век|11.]] и [[12. век|12.]] век Кина је извршила знатан културни утицај на околне земље, посебно [[Јапан]], преко [[уметност]]и и [[филозофија|филозофије]]. За преношење бонсаија у Јапан и ширење међу јапанском аристократијом и [[самурај]]има, најзаслужнији су [[Зен]] редовници. За њих је бонсаи био религиозни објекат "зелене степенице које воде на Небо", односно спона између људи и [[Бог]]а. У центру узгајања бонсаија је успостављање равнотеже између човека и природе. Узгајивач се посвећује бонсаима, негује у себи креативност, па сваке године испочетка проживљава кроз њих ритам смене [[годишња доба|годишњих доба]]. Сам узгој захтева много неге и позорности, али као награду доноси мирноћу ума, осећај освежења и унутрашњу смиреност.<br>

Тек у [[Муромачи ера|Муромачи ери]] у [[14. век]]у бонсаи се популаризује и заједно са [[оригами]]јем, [[икебана|икебаном]], [[суисеки]]ма и чајном церемонијом (Чадо), постаје део Јапанске културе. У [[18. век]]у бонсаи је на свом врхунцу и веома је цењен. Поједине технике су се ритуализовале, а смештај грана и дебла одређен је строгим правилима.<br>