Волапик (језик) — разлика између измена

&auml;s in s&uuml;l, i su tal.<br>

Bodi obsik v&auml;deliki givol&ouml;s obes adelo.<br>

&auml;s id obs aipardobs debeles obas.<br>

Године [[1879.]] [[Немачка|немачки]] калуђер, [[Јохан Мартин Шлeјер]] (Johann Martin Schleyer) објавио је пројекaт новог језика за употребу у целом свету, како рече: по савету Бога. Идеја је постала популарна, и нови језик [[волапик]] стиче више од стотинак хиљада присталица у [[Европа|Европи]] и [[Сједињене Америчке Државе|Америци]]. Већ 1889. постојало је 316 уџбеника на 25 језика, 283 клубова, и 25 новина и часописа на том језику.

Насупрот том раном успеху, после десетак година покрет се распада због борбе за превласт у покрету, као и због разних реформских покушаја. Већина присталица идеје о [[Међународни језик|Међународном језику]] прелази у табор оснивача есперантског покрета (почев од 1887), и данас само неколико десетина претежно старих активиста познаје или говори овај језик.

Реформа Де Жон-а уводи фонему „р“ и мења неколико речи који првобитно имају „л“ да би биле препознатљивије.

Шлeјер је преузео фонд речи из различитих европских језика, често измењене до степена тешког препознавања. На пример, "vol" (свет) и "p&uuml;k" (језик) потиче од енглеских речи "world" и "speech". Те су измене имале два основна разлога: Шлeјер је избегао уметање сугласника, тешке многима за изговор и избегао је "r", уместо којег употребљава "l" јер они чији је матерњи језик кинески не разликују те две фонеме. Мада са лингвистичког аспекта неважне "деформације" су добродошле противницима волапика да му се наругају. (Сада "логички" језик [[ложбан]] слично деформише речи да би их ускладио са својим логичким правописом).