Гргур Бранковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 24:
'''Гргур Бранковић''' је најстарији син [[Ђурађ Бранковић|Ђурађа Бранковића]] рођен [[1416]]. или [[1417]]. године. Пошто је брат Тодор ([[1415]] — [[1428]].) умро годину дана после Ђурђевог ступања на престо, сматран је престолонаследником.
По доласку на власт Ђурађ је потписао са Турцима вазални уговор по коме је дао неке већ од турака освојене територије и плаћао харач Турцима као и његов ујак [[Стефан Лазаревић]] а Гргур је био обавезан да командује одредима који помажу Турке у походима. После похода на [[Солун]] [[1430]]. године Гргур се у боју истакао и био посебно награђен од
Турски напад на српску престоницу [[Смедерево]] почео је [[1439]]. године. Мурату II је досадило да Ђурађ све време седи на две столице – угарској и турској. Гргурова брат [[Стефан Бранковић |Стефан]] био је задржан у Турској као талац, сестра [[султанија Мара (Бранковић)|Мара]] је била у Муратовом харему а мајка, отац и најмлађи брат Лазар кренилу су у бекство у Угарску. Гргур је са народом бранио [[Смедерево]] уз помоћ свог ујака Томе Кантакузен. После три месеца борбе утврђени град је пао због недостатка намирница и Гргур се предао Турцима. Добио је као вазал већи део земље који је поседовао његов деда [[Вук Бранковић]]. Да ово није вазалство већ сужањство Турци су брзо показали јер су га одвели у заточеништву код брата [[Стефан Бранковић |Стефана]] који је у Турској био још од Марине „удаје“.
Ред 34:
После смрти Ђурђа [[1456]]. Гргур са сестром Маром бежи у Турску код султана [[Мехмед II|Мехмеда II]] не би ли спасао живот од брата деспота [[Лазар Бранковић|Лазара]] који је за сарадњу са Угарима. Заједно са сестром која има завидан углед ког султана тражи деспотску титулу. Већ [[1458]]. године умро је и деспот [[Лазар Бранковић|Лазар]] а Гргур са Турцима и сином Вуком напада Смедерево.
После доласка Томашевића на чело деспотовине, а затим пада под турску власт, живи неко време код сестре, замонашује се под именом Герман па убрзо умире у Хиландару [[16. октобар|16. октобра]] [[1459]]. године. Гргур је из ванбрачне везе добио сина [[Деспот Вук Бранковић|Вука]] – Змај Огњеног Вука, потоњег титуларног српског
{{DEFAULTSORT:Бранковић, Гргур}}
| |||