Загајица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м premestanje sablona
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 27:
'''Загајца-1922. г'''
 
Године [[1713]]. први пут се спомиње Загајца са 29 домова. [[1716]]. године припојена вршачким диштрикту,(Срез) а идуће године пописано је 37 домова. [[1742]]. г населили су се у Загајци [[Румуни]], стога је извршено премеравање земље и попис [[народ]]а. Сагрђена је [[црква]] [[1744]]. г <Гладна година> била је [[1749]], јер су скакавци потпуно уништили усев. Исте године пописано је 60 домова. Године [[1771]]. продата је стара школска зграда.
 
Загајца је [[1774]]. г припојена је Илирској, а 1776. Влашко-илирској регименти. [[1781]]. г имала је 841 православног [[становник]]а. Исте године су опет скакавци уништили усев у атару, те су због тога, 28. октобра те гладне године, у свим православним црквама широм Баната, одржане молитве.<br>
 
Болести (Богиње) су владале [[1794]]г. Родило се 31, а умрло 59 душа, од којих је било испод 10 година 49. душа. Исте године, од 25 маја до 7 јуна, владала је сточна куга. Становништво се тада саветовало, да сваке године, на дан 25 маја, иде на поклоњење до једног крста, који је до [[1910]]. г био од дрвета а те године подигнут је нов од камена.<br>
 
Загајца је од почетка била у избиштанској компанији, а од 2. јануара 1803. до 30. октобра 1818. у гребеначкој компанији.<br>
 
Саграђена је садашња црква [[1809]]. г Загајца је [[1838]]г. додељена је српском [[батаљон]]у, [[1845]]. српској регименти.<br>
 
Пописано је [[1854]]. г 797 душа.<br>
 
Загајца је припојена Тамишком комитату [[1873]].<br>
 
Подигнута је [[1904]]. г нова општинска кућа.<br>
 
Загајца је [[1774]]. г припојена је Илирској, а 1776. Влашко-илирској регименти. [[1781]]. г имала је 841 православног [[становник]]а. Исте године су опет скакавци уништили усев у атару, те су због тога, 28. октобра те гладне године, у свим православним црквама широм Баната, одржане молитве.<br>
Болести (Богиње) су владале [[1794]]г. Родило се 31, а умрло 59 душа, од којих је било испод 10 година 49. душа. Исте године, од 25 маја до 7 јуна, владала је сточна куга. Становништво се тада саветовало, да сваке године, на дан 25 маја, иде на поклоњење до једног крста, који је до [[1910]]. г био од дрвета а те године подигнут је нов од камена.<br>
Загајца је од почетка била у избиштанској компанији, а од 2. јануара 1803. до 30. октобра 1818. у гребеначкој компанији.<br>
Саграђена је садашња црква [[1809]]. г Загајца је [[1838]]г. додељена је српском [[батаљон]]у, [[1845]] српској регименти.<br>
Пописано је [[1854]]. г 797 душа.<br>
Загајца је припојена Тамишком комитату [[1873]].<br>
Подигнута је [[1904]]. г нова општинска кућа.<br>
 
Бројно кретање становништва: [[1869]]-782; [[1880]]-934; [[1890]]-1049; [[1900]]-1102; [[1910]]-1245.[[Становник]]а <br>
Пошто је српска војска заузела Загајцу, ушла је у састав Тороталско-тамишке жупаније. Пописом 31 јануара пописано је свега 1183 [[станивник]]а, од којих је било; [[Срби|Срба]]-1183; [[Румун]]а-25; [[Немац]]а-7; [[Мађар]]а-4.<br>
 
 
== Демографија ==
Линија 171 ⟶ 179:
*Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Загајци настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [http://www2.genealogy.net/privat/flacker/omos.htm]
*„М. Марина“[http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d7/
Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“