Коцељ (кнез) — разлика између измена

'''Коцељ''' је био [[Словени|словенски]] [[кнез]] из друге половине [[IX век]]а, који је владао [[Блатенска кнежевина|Блатенском кнежевином]] ([[861]]—[[872]]<ref>Подаци у стручној литератури о крају његове владавине, варирају од [[872]]. до [[876|876]]. године]].</ref>) у [[Доња Панонија|Доњој Панонији]]. Он је током своје владавине пружао подршку византијским мисионарима [[Константин Филозоф Солунски|Ћирилу]] и [[Свети Методије Солунски|Методију]] током њихове [[Моравскопанонска мисија|моравскопанонске мисије]] и покушао да створи независну словенску кнежевину. Након њега, Блатенску кнежевину заузимају околни [[Германи|германски]] феудалци и она се од [[874|874]]. године]] налази у саставу поседа [[Арнулф Корушки|Арнулфа Корушког]] ([[887]]—[[899]]).

Коцељ је рођен најкасније око [[833|833]]. године]], пошто тада његов отац [[нитрански кнез]] [[Прибина (кнез)|Прибина]] ([[825]]—[[861]]), бива потиснут од стране [[Моравска кнежевина|моравског кнеза]] [[Мојмир I|Мојмир I]] ([[830]]—[[846]]) и бива приморан да се са породицом склони код [[Франци (народ)|Франака]]. Он [[840|840]]. године]] добија од краља [[Лудвиг I|Лудвига I]] ([[817]]—[[876]]) на управу посед око [[Река Зала|реке Зале]], који [[12.10.]][[848|848]]. године]] Лудвиг претвара у наследно добро. Након очеве смрти у борби са [[Великоморавска кнежевина|великоморавским кнезом]] [[Растислав (кнез)|Растиславом]] ([[846]]—[[870]]) [[861|861]]. године]], Коцељ преузима власт у Блатенској кнежевини.

Две године касније, у Великоморавску кнежевину стижу [[Византијско царство|византијски]] мисионари [[Ћирило и Методије]] са циљем ширења [[Хришћанство|хришћанства]] на [[Старословенски језик|словенском језику]]. Њихов рад је наишао на жестог отпор германског [[клер]]а који је проповедао хришћанство на [[Латински језик|латинском језику]], тако да су њих двојица [[866|866]]. године]] кренули у [[Рим]], да од [[Папа|Папе]] затраже дозволу за богослужење на латинском. На Коцељев позив, они су прво посетили његову државу [[867|867]]. године]] и у њеној престоници [[Блатноград]]у су обучили људе за вршење словенског богослужења. Сам кнез је са њима послао двадесетак младића и захтев Папи да постави Методија на [[епископ]]ску столицу [[Свети Андроник|светог Андроника]]. [[Папа Хадријан II]] ([[867]]—[[872]]) је одобрио словенско богослужење и поставио Методија моравскопанонског архиепископа са седиштем у [[Сирмијум]]у, издавши том приликом посебну повељу упућену словенским кнезовима Растиславу, [[Сватоплук I|Сватоплуку]] ([[870]]—[[894]]) и Коцељу, у којој потврђује употребу словенског језика у богослужењу.

Методије се враћа [[870|870]]. године]] у Блатенску кнежевину и наставља свој рад, у чему му Коцељ пружа подршку, удаљавајући се од владара [[Источна Франачка|Источне Франачке]] Лудвига, чији је [[вазал]], номинално био. Услед пружања подршке словенском богослужењу и вођења самосталне политике, Коцељ је дошао у сукоб са околном германском властелом. Он умире највероватније [[872|872]]. године]], а његови поседи већ [[873|873]]. године]] долазе под власт Источне Франачке и њима од [[874|874]]. године]] влада Арнулф Корушки.