Морихеј Уешиба — разлика између измена

м
Разне исправке
м (r2.6.4) (Робот: додато ar, ast, az, bg, bo, bs, ca, cs, da, de, eo, es, eu, fa, fi, fr, got, he, hr, hu, hy, id, it, ja, ka, la, mn, nl, nn, no, pl, pt, ro, ru, sk, sl, sq, sv, tr, uk, vi, zh)
м (Разне исправке)
 
== Ширење Аикидоа ==
Може рећи да је [[1925]]. аикидо комплетно идејно и технички конципиран. Једино је недостајао адекватан назив, који је усвојен тек [[1942]]. Уешиба се са породицом сели у Токио [[1927]]. за нову годину. Већ се за његову вештину сазнало у вишим круговима, па му принц Шимазу омогућава да у његовом билијарском салону отвори свој први дођо. Међу првим ученицима су се нашле кћери Шимазуа, адмирала Такесхите и грофа Јамамотоа.
*[[1928]]. Обзиром на све већи интерес за нову вештину, Уешиба се сели у већи дођо. У то време почиње да тренира код њега и тадашњи студентски џудо шампион Иво Касхара, а зову га и за предавача на морнаричкој академији. Код њега и студенти глуме и играња учили су кретања.
*[[1929]]. Уешиба се поново сели у већи дођо, али како и тај убрзо постаје претесан, онај део чланства који је био утицајан на политичком и финансијском пољу, успео је омогућити изградњу великог наменског дођоа. Након пресељења посетио га је Јигоро Кано, (оснивач џудоа) са Нагаоком и још неким члановима Кодокана (централног института за џудо). Када је Кано видео Уешибу у акцији изјавио је: „То је мој идеал Будоа“, а касније је рекао: „Волео бих ангажовати Уешибу за мој Кодокан – Али он је велики учитељ, па је то немогуће. Зато бих волео послати неколико способних људи са наше стране да уче код Уешибе.“ Иако нису званично упућени од стране Кодокана, код Уешибе долази да тренира више носилаца високих звања у џудоу, а међу првима Нагаока, Минору Моцхизуки и Јиро Такеда.
 
== Светски покрет ==
После рата су све борилачке вештине биле забрањене у Јапану, али већ [[22. новембар|22. новембра]] [[1945]]. године одржан је састанак на којем је донета одлука о реорганизовању аикидоа. Нова организација, почела је са радом [[9. фебруар]]а [[1948]]. године и добила је назив АИКИКАИ. До почетка рада аикикаиа Уешиба није примао ученике, изузев Морихира Саитоа, којег је на упорно наваљивање примио [[1946]]. да му помаже на фарми. Саито је тако упорно вежбао да је у року од две године већ био носилац 3 дана (после Морихејеве смрти храм у Ивами је наставио водити управо Саито. Уешибин син Киссхомару Уешиба постаје технички директор Аикикаи Федерације [[1958]]. Америчка телевизија снимила је документарац – -{''Randevouz vith Adventure''}- [[1960]]. Морихеи Уешиба прима медаљу части са пурпурном траком од Јапанске владе настављајући да подучава aикидо, све до своје смрти [[26. април]]а [[1969]]. године. До последњег дана он није престао са трагањем за новим облицима материјализације врхунских теоретских принципа на којима aикидо почива. Зато се и данас проучава као отворени систем са великим могућностима надоградње после доследног и темељног проучавања онога што је велики учитељ оставио у наслеђе не само својим непосредним ученицима и народу из којег је поникао, већ целом човечанству.
 
== Извори ==
==Референце==
{{reflist|2}}
 
1.572.075

измена