Никољско јеванђеље — разлика између измена

Од времена свог настанка, па до данашњег дана, овај изузетно драгоцен споменик српске културне баштине, превалио је дуг и мистериозан пут. Након што га је 1820. године [[Вук Караџић]] „пронашао“ у [[Манастир Никоље (вишезначна одредница)|манастиру Никоље]], а [[Алекса Вукомановић]] однео из истог 1854., Јеванђеље је од 1864. године свој живот наставило у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]], добивши свој број у каталогу библиотеке и место на њеним полицама. Све до 1914. године Јеванђеље је чувано у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]], да би му се у Првом светском рату изгубио сваки траг. За време евакуације током [[Први светски рат|Првог светског рата]], из збирке раритета Народне библиотеке, јула 1914. године, издвојено је 56 најдрагоценијих и највреднијих рукописних и штампаних књига, међу којима и Никољско јеванђеље, и смештено у дрвене сандуке који су се потом нашли на путу ка [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]. На том путу, на нишкој железничкој станици, сандуцима се губи сваки траг. Прилике у Србији од тог периода биле су и више него неповољне, уследио је Други светски рат током кога је у неповрат отишло непроцењиво културно благо српског народа.