Пријатељи (мемоари) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 40:
[[1939]]. године млади [[Ској]]евац [[Добрица Ћосић]] је у Букову код [[Неготин]]а учио Средњу пољопривредну школу. У то доба је први пут чуо [[Оскар Давичо|Давичове]] револуционарне стихове, којима се толико одушевио да је желео да му се, уколико погине они напишу на споменику. Тек после рата у Београду [[1945]]. године сазнао је да је те стихове писао Оскар Давичо. Тада је први пут прочитао и одмах напамет научио Давичову песму „Србија“, коју Ћосић сматра „најбољом патриотском песмом на српском језику“. У јесен [[1948]]. године Ћосић и Давичо су први пут разговарали у Агитпропу ЦК КП Србије (чији је члан Добрица био), где га је Добрица позвао да га мобилише у агитациону борбу против Резолуције Информбироа. После тог првог разговора они су одмах постали другари: све што би написали или планирали да напишу прво су читали један другоме. Оскар је први прочитао Ћосићев први роман „[[Далеко је сунце]]“ и убедио га у његову књижевну вредност; Ћосић Давича назива „књижевним учитељем“. Обојица су били чланови редакције часописа „Нова мисао“, покренутог [[1953]]. под идеолошким руководством Милована Ђиласа.
Пријатељство Оскара Давича и Добрице Ћосића потрајало је до Брионског пленума 1. јула [[1966]]. године и Титовог јавног обрачуна са [[Александар Ранковић|Александром Ранковићем]]. Давичо је био члан ЦК СК Југославије, и то на Ћосићев предлог [[Александар Ранковић|Ранковићу]], пошто је Добрица то место одбио [[1964]]., јер је тада био већ озбиљно поколебан титоиста. [[Антоније Исаковић]], [[Оскар Давичо]] и [[Добрица Ћосић]] билу су истомишњеници у "случају Ранковић" и одлучили су да се супротставе Ранковићевом смењивању. Оскар на ЦК СК Југославије на Брионима, Антоније и Добрица на ЦК СК Србије, чији су чланови били. Ћосић и Исаковић су се држали договора, Давичо није: ћутао је. Од тог догађаја надаље, Ћосић и Давичо су се на улици поздрављали само са "Здраво!" - "Здраво!", затим "само једва приметним климањем главе", а потом, ни тако.
Све што је Ћосић написао после "[[Бајка|Бајке]]", коју је читао у рукопису и сматрао "генијалном књигом", а Ћосић ју је посветио иако су се били разишли пре но је књига објављена, Давичо је сматрао "слабом литературом, са непријатељском антикомунистичком тенденцијом". Убрзо је Ћосић скинуо посвету Давичу са следећег издања "Бајке", чему су се Добричине супруга Божица и кћерка Ана (чији је Оскар био кум, па јој је дао и име своје јунакиње у роману "Песма") противиле.
| |||