Путопис — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
'''Путопис''' је књижевна врста у којој писац износи своје утиске о пределима кроз које путује. Путопис није само набрајање онога што је путописац видео већ се у њему огледа и уметничка склоност, став према животу, осећајни свет, укус и култура онога који пише. Путописац истовремено приказује и себе самог, а прави путопис је истовремено „плод стваралачког немира, огледало уметникове интиме и сведочанство његовог укуса.“<ref>Опћа Енциклопедија ЈЛЗ Загреб 1980.</ref>
 
Постоје међутим и тзв. научни путописи са мноштвом, [[историја|историјских]], [[Етнографија|етнографских]], [[Географија|географских]] и других података. Њихови аутори су углавном, научници, истраживачи, поморци и мисионари.
Ред 16:
Међу [[Руси|руским]] путописцима истичу се [[Александар Николајевич Радишчев|Радишчев]] (Путовање из Петровгреда у Москву), [[Николај Карамзин|Карамзин]] (Писма руског путника), [[Александар Пушкин|Пушкин]] (Путовање у Арзурум) и [[Иван Гончаров|Гончаров]] (Фрегата Палада).
 
[[Француска|Француски]] писац [[Иполит Тен|Тен]] пише о својим утисцима из [[Италија|Италије]] (Путовање у Италију), песник [[Жерар де Нервал]] описује свој пут у [[Египат]] и [[Либан]] (Путовање на Оријент), [[Теофил Готје|Готје]] говори о ономе што је видео у [[Шпанија|Шпанији]] и [[Русија|Русији]] (Пут у Шпанију, Пут у Русију), [[Франсоа Рене де Шатобријан|Шатобријан]] пише о [[Америка|Америци]] (Путовање у Америку), а [[Андре Жид]] описује жалосне прилике у [[Африка|Африци]] и бруталност колонијализма у свом путовању (Пут у Конго).
 
Међу путописима новијег времена занимљиви су и записи са путовања [[Карел Чапек|Карела Чапека]] о путу по [[Енглеска|Енглеској]] и [[Скандинавија|Скадинавији]]. Велике полемике изазвала је књига [[Андре Жид]]а о утисцима са пута по [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] ''(-{Le retour de l‘U,R,S.S.}-''). Совјетски књижевници [[Иљф и Петров]] су аутори путописа ''Приземна Америка''.
 
Један од најславнијих отоманских путописаца био је [[Евлија Челебија]]. Пропутовао је [[Османско царство]], а своја запажања објавио у свом најзначајнијем делу, ''Сејахатнаме'', збирци од 10 томова која обухвата сва његова путовања. У својим путописима покушавао је да опише историју, грађевине, обичаје и традицију, као и значајне личности из земаља које је посетио. Међу земљама и крајевима које је посетио су [[Мала Азија|Анадолија]], [[Румелија]], [[Сирија]], [[Египат]], [[Крит]], [[Мађарска]], [[Пољска]], [[Аустрија]], [[Немачка]], [[Холандија]], [[Крим]], [[Кавказ]]. Његови путописи су од великог значаја за историографију балканских земаља.
 
У [[Срби|српској]] књижевности познати су путописи [[Љубомир Ненадовић|Љубомира Ненадовића]]. Написао је пет књига, писаних у облику писама. То су ''Писма из Швајцарске'', ''Прва писма из Немачке'', ''Писма из Италије'', ''Друга писма из Немачке'' и ''Писма о Црногорцима''.