Растислав (кнез) — разлика између измена

'''Растислав''' је био [[великоморавски кнез]] ([[846]]—[[870]]) на чији позив је [[862|862]]. године]] отпочела [[моравско-панонска мисија]] [[Константин Филозоф Солунски|Ћирила]] и [[Свети Методије Солунски|Методија]], која представља почетак словенске писмености и прекретницу у преласку [[Покрштавање Словена|Словена на хришћанство]].

[[Источна Франачка|Источнофраначки]] краљ [[Лудвиг Немачки|Лудвиг]] ([[843]]—[[876]]) је [[846|846]]. године]] заробио и збацио са власти великоморавског кнеза [[Мојмир I|Мојмира -{I}-]] (моравски кнез [[830]]—[[833]], великоморавски кнез [[833]]—[[846]]) и за новог кнеза је поставио његовог [[Братанац|братанца]] Растислава, као свог [[вазал]]а. Међутим, након што се консолидовао на власти, Растислав се прогласио краљем и прекинуо вазалне односе са Источном Франачком. Своју власт проширио је на околне [[Чеси|Чехе]],[[Срби|Србе]] и део [[Полабски Словени|Полабских Словена]], а на граници ка Источној Франачкој је ради заштите подигао већи број [[утврда]]<ref name="АНСССР">[[Академија Наука СССР]] Историјски институт, ''„Историја средњег века -{I}-“'', [[Научна књига]], Београд [[1969]].</ref>. Лудвиг је покушао [[855|855]]. године]] да војним путем савлада Растислава, али је био поражен, што га је највероватније приморало да склопи савез са, другим Растиславовим суседима, [[Бугари]]ма, који су тада били у рату са [[Византијско царство|Византијом]]. Поред тога, он је преко локалног [[Германи|германског]] [[клер]]а наставио да шири свој утицај по Великоморавској кнежевини.

Да би сузбио германски утицај, Растислав се [[862|862]]. године]] обратио [[Византијски цар|византијском цару]] [[Михајло III Пијаница|Михајлу -{III}-]] (са [[Теодора (IX век)|Теодором]] [[842]]—[[856]], самостално [[856]]—[[867]]) са молбом да му пошаље људе који ће на словенском језику проповедати [[хришћанство]]. Михајло је одмах одреаговао и послао му [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]], са још не у потпуности преведеним црквеним књигама. Они су током [[863|863]]. године]] из [[Цариград]]а, преко [[Солун]]а, [[Ниш]]а, [[Београд]]а, [[Сирмијум]]а, [[Дунавски Вишеград|Вишеграда]] и [[Нитра|Нитре]], стигли у Великоморавску кнежевину и започели своју [[Моравскопанонска мисија|мисију међу Словенима]].

Већ наредне године, Лудвиг је успео да га победи и примора на обнову вазалних обавеза. Са њима је дошло и до повратка германског клера који су рад Солунске браће на ширењу хришћанства на словенском језику сматрали [[Јерес|јеретичким]]. Због тога су се они [[866|866]]. године]] упутили у [[Рим]], посетивши си успут [[Панонски кнез|панонског кнеза]] [[Коцељ (кнез)|Коцеља]] ([[861]]—[[872]]), да би пред [[Папа|Папом]] оправдали свој рад. Током њиховог боравка у Риму, Константин је умро [[14.02.]][[869|869]]. године]], а папа [[Хадријан II]] ([[867]]—[[872]]) је поставио Методија за моравско-панонског [[архиепископ]]а са седиштем у [[Сирмијум]]у. Том приликом је издао посланицу упућену словенским кнезовима:

Већ [[870|870]]. године]], дошло је до унутрашњих сукоба у Великоморавској између кнеза Растислава и његовог братанца Сватоплука, који га је уз Лудвигову збацио и преузео власт. Самог Растислава је заробио и предао [[Германи]]ма, који су га ослепели и протерали у манастир у којем је и умро [[871|871]]. године]].