Општина Ариље — разлика између измена

| интернет =

}}

'''Општина Ариље''' се налази у западном делу [[Србија|Србије]], у [[Златиборски округ|Златиборском округу]], у сливу река [[Рзав]]а и [[Моравица|Моравице]].

 

Природа је ово подручје наградила богатим и атрактивним шумским пределима, бистрим планинским изворима, потоцима и рекама, тако да се овај крај убраја у најчистије и најздравије средине у Србији. Тако очувана природа пружа изванредне услове за производњу здраве хране. Од [[1970]]. године, Ариље представља центар производње [[Малина|малине]] познат широм света. Производњом малине се у овом крају бави готово целокупно становништво, и тренутно се малина плантажно гаји на око 1.200 -{ha}-.

 

Општина Ариље је географски подељена на три макрозоне<ref>[http://www.arilje.org.rs/images/stories/samouprava/download/strategija_razvoja_planskog_podrucja.pdf Стратегија развоја планског подручја]</ref>. Брдско-планинска зона је у западном делу општине и обухвата села разбијеног типа ([[Радобуђа]], [[Гривска]], [[Северово]], [[Крушчица (Ариље)|Крушчица]], [[Радошево]], [[Висока]], [[Бјелуша]], [[Бреково]] и [[Добраче]]). У овом делу доминира воћарство (малине), гајење кромпира и говедарство. Села у овом подручју су под утицајем депопулације и старења. Зона магистралног пута и реке Моравице ([[Драгојевац]], [[Миросаљци]], [[Трешњевица (Ариље)|Трешњевица]], [[Ступчевићи]], [[Латвица]] и [[Богојевићи]]) у југоисточном делу општине је под утицајем згушњавања и урбанизације, а има и индустријских и прерађивачких погона. Зона насеља Ариље обухвата и [[Поглед]], [[Вигоште]], [[Церова (Ариље)|Церова]], [[Вране]], [[Грдовићи (Ариље)|Грдовићи]] и [[Вирово]] и овде су присутни секундарни и терцијарни сектор делатности.

 

Природне вредности на територији општине су Височка бања, Бјелушка потајница, Водена пећина, кањони Великог Рзава (Орловача и Височка клисура).

 

Главни водотокови су Моравица, Велики Рзав и Мали Рзав. Мали Рзав се улива у Велики Рзав између Радобуђе и Ариља, а Велики Рзав у Моравицу 2 -{km}- низводно од Ариља. Правац пружања водотокова је углавном северозапад-југоисток. Мање реке су Пањица, Трешњевачка река, Гривска река, Новитовића река, Латвичка река, Биљевачка река и Миросаљачка река.

 

Планским документима је предвиђен развој туризма, риболова, мале акумулације па и минихидроелектрана.

 

У општини има четири непокретна културна добра. [[Црква светог Ахилија у Ариљу|Црква светог Ахилија]] (задужбина краља [[Драгутин Немањић|Драгутина]]) из [[XIII век]]а у центру Ариља је [[културно добро од изузетног значаја]]. [[Црква светог Николе у Брекову|Црква светог Николе]] из [[XIII век]]а у селу [[Бреково]] је [[културно добро од великог значаја]], [[манастир Клисура]] у [[Добраче|Добрачи]] и кућа Перке Крчевинац у [[Радобуђа|Радобуђи]] су културна добра. Постоји још десет културних добара под претходном заштитом, од којих су седам археолошка налазишта.

 

На локацији Зеленика у Радошеву се налази природна реткост, природно станиште биљне врсте зеленика (-{Ilex aquifolium}-) и то је заштићено природно добро као и крашки извор Бјелушка потајница, споменик природе на месту Луке у селу Бјелуша.

 

</td></tr></table>

 

*[http://www.arilje.org.rs/ Службена презентација општине]

*[http://www.arilje.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=78&Itemid=85&lang=cir/ Програм развоја општине Ариље]

*[http://ariljskamalina.arilje.eu/ "Ариљска малина"]

 

{{извори}}