Угљоводоник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 79.101.132.31 (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
|||
Ред 3:
== Подела угљоводоника ==
Према скелету, угљоводоници се деле на ацикличне (отворен скелет, има главу и реп) и цикличне (затворен скелет, нема ни главе ни репа).
Према врсти везе унутар скелета
*Засићени угљоводоници су они код којих се између атома угљеника јављају само једноструке [[хемијска веза|хемијске везе]] (нема двоструких нити троструких веза)
*Незасићени угљоводоници су они код којих се између атома угљеника јављају не само једноструке, већ и двоструке и/или троструке [[хемијска веза|хемијске везе]].
[[Слика:Kalottenmodell_Ethen.png|мини|десно|[[Етен]] (етилен), -{C<sub>2</sub>H<sub>4</sub>}- најједноставнији алк'''е'''н ]]
[[Слика:Kalottenmodell_Ethin.png|мини|десно|[[Етин]] (ацетилен), -{C<sub>2</sub>H<sub>2</sub>}- најједноставнији алк'''и'''н ]]
Према распореду угљеникових атома, угљоводоници могу бити:
*ациклични - имају линијски (разгранати или не) распоред угљеникових атома
*циклични - имају циклични распоред угљеникових атома
Према томе, постоје 4 веће групе угљоводоника:
*засићени, ациклични (парафински угљоводоници): [[алкани]]
*засићени, циклични (нафтенски угљоводоници): [[циклоалкани]]
*незасићени, ациклични (олефински угљоводоници):
**[[Алкени|алкени]] - са једном двоструком везом
**[[Алкини|алкини]] - са једном троструком везом
**[[Алени|алени]]
**Полиени ([[диени|диени]], [[триени]], [[тетраени]]...) - са више (2, 3, 4...) двоструких веза
*''незасићени, циклични'' (ароматични угљоводоници): [[арени]]
[[Слика:Kalottenmodell_Benzol.png|мини|десно|[[Бензен]] (бензол), -{C<sub>6</sub>H<sub>6</sub>}- најједноставнији ароматични угљоводоник]]
== Налажење и добијање угљоводоника ==
Угљоводоници су основни састојци [[нафта|нафте]], и земног [[гас]]а из којих се најчешће добијају.
Линија 14 ⟶ 32:
''[[Supstitucija (hemija)|Супституција]]'' или замена је врста хемијске реакције карактеристична за [[алкан]]е. Алкани реагују са [[халоген]]им елементима при великој количини светлости и тај процес се назива супституција. Добар пример је реакција са [[хлор]]ом (-{Cl}-).
:-{
:-{
:-{
:-{
Када се на крају реакције нађе вода и угљен-диоксид онда је таква реакција потпуна, а ако се добије било које друго једињење онда је реакција непотпуна.
| |||