Википедија

Симићи (породица) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispavke
Неко вандалски претходно уништио изменама.
Ред 29:
 
===Порекло===
 
Симићи су пореклом из [[Сремчица|Сремчице]] код [[Београд|Београда]]. Сима и Даница имали су четри сина Ђорђа, Ивана, Ђурђа и Павла.
 
===Капетан Ђорђе Симић===
 
Ђорђе Симић од око [[1780.]] живи у Београду, где ради за трговца Џику, касније аустријског фрајкорског капетана и познатог Карађорђевог команданта делиградског утврђења капетана Џикића (Жикића). Ђорђе Симић и Џикић почетком аустријско-турског рата ступили су у добровољце у фрајкор 1787. и борили се против турске војске у време Кочине крајине. Ђорђе се у рату посебно истакао и напредовао је до чина аустријског поручника (лајтнанта)<ref>Константин Н. Ненадовић, ''Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака'', Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883, стр. XIII. Код А. Столић Ђорђе Симић је напредовао до чина аустијског официра, заставника, а чин капетана добио је у српској војсци. Вид. А. Столић, ''Ђорђе Симић, последњи српски дипломата 19. века'', Београд 2003, стр. 9. </ref>. У фрајкору је једно време био претпостављени старешина [[Карађорђе|Карађорђу]], који га је касније звао "стари капетан". После рата и повлачења аустријске војске из Београдског пашалука, прешао је у [[ Бољевци|Бољевце]] у [[Срем]] у тадашњу [[Аустријско царство|Аустрију]] са браћом Иваном и Ђурђем. До преласка у Србију почетком Првог српског устанка, користио је у Срему право на аустријску официрску пензију. Најмлађи брат Павле остао је у Сремчци. У [[Први српски устанак|Првом устанку]] учествовао је у борбама и, као и други бивши фрајкорски официри у саставу српске војске, задужен је за обуку војске у Београду и на Делиграду и управљање изградњом значајнијих пограничних фортификација. Капетан Ђорђе Симић имао је синове Косту, Стојана и Алексу. Син Коста Симић погинуо је у бици на [[Јасика|Јасици]] 1810.
 
Линија 37 ⟶ 39:
 
===Старија грана ===
 
====Стојан Симић (1797-1852)====
{{главни чланак |Стојан Симић}}
 
[[Слика:Стојан Симић.jpg|десно|мини|Стојан Симић]]
 
Старији син капетана Ђорђа Симића [[Стојан Симић]] и Бисеније Симић, родом из [[Чумић]]а код Крагујевца<ref> Вид. А. Столић, Ђорђе Симић, последњи српски дипломата 19. века, Београд 2003, стр. 9. </ref> у избеглиштву у [[Хотин]]у Бесарабији у Русији, био је у служби [[Јанићије Димитријевић Ђурић|Јанићија Ђурића]], [[вожд]]овог првог секретара. После је у [[Букурешт]]у радио за [[Михаила Германа]], поверљивог агента [[књаз Милош|књаза Милоша]]. Једно време обављао је и поверљиву службу личног "татарина" књаза Милоша. [[Књаз Милош]] је 23. јануара [[1827.]] поставио је Стојана Симића за члана народног суда као представника јагодинске нахије са звањем кнез левачки. После је био председник земаљског (државног) савета.
 
Стојан и Стевана Симић имали су Ђорђа Симића, Симу, Манасију, Бисенију и Босиљку.
 
====Ђорђе Симић (1843-1921)====
{{главни чланак |Ђорђе Симић }}
[[Слика:DjordjeSimic.jpg|лево|мини|Ђорђе Симић]]
[[Стојан Симић]] (1797-1852) је отац а Стевана Симић мајка [[Ђорђе Симић|Ђорђа Симића]] (1843-1921), председника владе од [[12. јануар]] а до [[21. март]]а [[1894]]. и од [[17. децембра]] [[1896]]. до [[11. октобра]] [[1897]]. године, председника државног савета 1901, министра спољних послова, сенатора, посланика у Петрограду, Цариграду, Риму и Бечу, оснивача и дугогдишњег председника Црвеног Крста Србије. Ђорђе Симић имао је одликовања: Таковски крст 1. реда, орден Светог Саве 1. реда, руски орден Св. Станисалава 1. реда (који подразумева и руско дворјанство), аустријску Гвоздену круну 1. реда (која подразумева и аустријски баронат) и др.
 
Ђорђе Симић се оженио Јеленом [[Карађорђевић]], кћерком [[кнез Александар Карађорђевић|кнеза Александра Карађорђевића]], сестром [[Петар I Карађорђевић|Петра Карађорђевића]].
Линија 53 ⟶ 59:
 
*Стојан Симић (1871-1909), син Ђорђа Симића у браку са рускињом Софијом Седмаковом, оперском певачицом из Стразбура имао је кћерку Ружицу Симић, рођ. 1910. Ружица Симић живела је у Италији, имала је две кћерке <ref> Вид. А. Столић, Ђорђе Симић, последњи српски дипломата 19. века, Београд 2003, стр. 288. </ref>.
 
*Ружица Симић (1870-1908), кћерка Ђорђа Симића била је удата за Војислава Марковића, шурака [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутина Гарашанина]]. Кум је био Јован Мариновић. Ружица је имала са Војиславом Марковићем синове Јована и Синишу и кћерку Јулку.
 
Пошто је Јулка Симић, рођ. Пржић умрла 1872, Ђорђе Симић се трећи пут оженио Јеленом Бојевић, рођ. Тадић, удовицом пуковника Тодора Бојевића (1830-1872), кћерком Бошка Тадића (1793-1852) и Стаке (Наке) Станковић (1820-1902), познате под именом Баба-Стака, чији потомци, зетови и други чланови породице су називани [[Баба-Стакићи]]. Симић је тада постао очух Радивоја Бојевића, будућег министра војног и Љубице Бојевић која је била удата за војводу [[Радомир Путник|Радомира Путника]], а пашеног генерала [[Коста Протић|Косте Протића]] намесника краљевског достојанства 1889-1892. и генерала [[Милован Павловић|Милована Павловића]], министра војног.
 
После Смрти Јелене Бојовић Ђорђе Симић је са Леополдином Коумал (1888-1986), добио ванбрачног сина Ђорђа Коумала Симића, (1913-2004), који је завршио Економски факултет у Бечу.
 
Велика породична кућа Ђорђа Симића постала је, после продаје држави зграда старог двора Обреновића, у којој су у мајском преврату убијени краљ [[Александар Обреновић]] и краљица [[Драга Обреновић]]. Зграда је после срушена и на њеном месту подигнута је друга зграда двора, која је срушена у бомбардовањима [[Београд]]а. Сада на месту старог двора Обреновића нема зграда већ се налази узвишење у парку између старог и новог двора, однсно градске скупштине и председништва Србије.
 
====Бели-Марковићи====
{{главни чланак| Бели-Марковићи |Баба-Дудићи }}
 
Бисенија Симић, кћерка [[Стојан Симић |Стојана Симића]], сестра [[Ђорђе Симић|Ђорђа Симића]], била је удата за генерала Јована Бели-Марковића, министра војске и државног саветника. Нису имали деце. После смрти Бисеније Бели-Марковић, генерал Јован Бели-Марковић, вратио је њен велики мираз од 10. 000 дуката [[Ђорђе Симић|Ђорђу Симићу]].
 
====Лешјанини====
{{главни чланак| Лешјанин}}
 
Босиљка Симић, кћерка Стојана Симића, сестра Ђорђа Симића, била је удата за Милоја Лешјанина. Босиљка Лешјанин била је дворска дама [[Наталија Обреновић|краљице Наталије ]] <ref>Вид. Милан Јовановић Стојимировић, Силуете старог Београда, Београд 2008, стр. 17.</ref>.
 
===Млађа грана===
 
====Алекса Симић (1800-1872)====
 
[[Слика:Aleksa Simić.jpg|десно|мини|Алекса Симић]]
 
{{главни чланак| Алекса Симић}}
Млађи син капетана Ђорђа Симића и Бисеније Симић, родом из [[Чумић]]а код Крагујевца, je [[Алекса Симић]] (1800-1872), председник владе (кнежевски представник) од 24. септембар 1843. до 29. септембар 1844, од 14. март 1853. до 16. децембар 1855 и од 16.9. 1856. до 19. јуна 1857, министар иностраних послова и министар финансија. [[Алекса Симић]] имао је са Катарином Симић(1806-1866) сина Милана Симића.▼
 
▲Млађи син капетана Ђорђа Симића и Бисеније Симић, родом из [[Чумић]]а код Крагујевца, je [[Алекса Симић]] (1800-1872), председник владе (кнежевски представник) од 24. септембар 1843. до 29. септембар 1844, од 14. март 1853. до 16. децембар 1855 и од 16.9. 1856. до 19. јуна 1857, министар иностраних послова и министар финансија. [[Алекса Симић]] имао је са Катарином Симић(1806-1866) сина Милана Симића.
*Милан А. Симић (1827-1880) завршио је филозофију на Универзитету у Пешти. Био је секретар Министарства просвете и црквених дела и управник Народног Позоришта. Са Ангелином Симић, рођеном Јовановић (1841-1882) имао је синове Алексу М. Симића (1860-1933), Стојана М. Симића (1862-1906), Михајла М. Симића (1865-1926) и Константина М. Симића (1867-1935) и кћерку Савку М. [[Жујовић]] (1863-1933) удату за Миленка [[Жујовић]]а. Милан А. Симић из брака са Даницом (1897-1950) (рођ. Пајевић)имао је кћерку Веру и сина Душана(Беку) <ref>Вид. родослов Симића у А. Столић, Ђорђе Симић, последњи српски дипломата 19. века, Београд 2003, стр. 300. </ref> .▼
 
[[Алекса Симић]] имао је са Катарином Симић(1806-1866) сина Милана Симића.
 
▲*Милан А. Симић (1827-1880) завршио је филозофију на Универзитету у Пешти. Био је секретар Министарства просвете и црквених дела и управник Народног Позоришта. Са Ангелином Симић, рођеном Јовановић (1841-1882) имао је синове Алексу М. Симића (1860-1933), Стојана М. Симића (1862-1906), Михајла М. Симића (1865-1926) и Константина М. Симића (1867-1935) и кћерку Савку М. [[Жујовић]] (1863-1933) удату за Миленка [[Жујовић]]а. Милан А. Симић из брака са Даницом (1897-1950) (рођ. Пајевић)имао је кћерку Веру и сина Душана(Беку) <ref>Вид. родослов Симића у А. Столић, Ђорђе Симић, последњи српски дипломата 19. века, Београд 2003, стр. 300. </ref> .
 
*Стојан М. Симић (1862-1906) је са Катарином Цацом Симић(1866-1908), дворском дамом краљице Драге Машин, имао сина Милорада С. Симића (1892-1915).
 
*Алекса М. Симић (1860-1933) имао је са Јеленом Душана А. Симића (1896-1964) и Милана А. Симића (1894-1948).
 
*Душан А. Симић(1896-1964) је имао сина Александра Симића(1931-2004).
 
*Милан А. Симић из брака са Даницом (1897-1950) (рођ. Пајевић)имао је кћерку Веру и сина Душана(Беку) <ref>Вид. родослов Симића у А. Столић, Ђорђе Симић, последњи српски дипломата 19. века, Београд 2003, стр. 300. </ref> .
 
*Душан М. Симић(1920-1945)је са Добрилом Симић(1921-2006)(рођ. Антонијевић) имао сина Радмила Д. Симића.
 
*Радмило Д. Симић (1944-) из брака са Биљаном Симић (рођ. Николова)има синове Огњена(1972-) и Марка(1974-) и из брака са Бранком Симић (рођена Николић) ћерку Јовану(1989-) .
 
*Огњен Р. Симић са Јеленом Симић (рођ. Цветковић) има сина Матеју(2001-) и ћерку Јању(2007-) .
 
*Марко Р. Симић са Александром Симић (рођ. Рацков) има сина Филипа Симића(2007- ) и сина Константина Симића (2012 - ) .
 
*Вера Јеремић, рођ. Симић (1922-1995) је са Николом Јеремићем (1922-2005) имала два сина Дарка (1952-) и Милана(1955- ).
 
*Радмила Милићевић, рођ. Симић (1894-1973) била је удата за Андреја Милићевића (1893-1973) и имала је две кћерке [[Мира Траиловић|Миру Траиловић]], рођ. Милићевић, удату за Драгољуба Траиловића и Олгу Николић, рођ. Милићевић.
 
Обе гране Симића, цела породица Симић од времена браће Стојана и Алексе Симића сахрањена је у заједничкој породичној гробници на [[Ново Гробље у Београду|Новом Гробљу у Београду]] на парцели бр.12, гробница бр. 31, ред 2.
[[Слика: Grobnica_Simic_002.jpg|200п|мини|десно|Гробница Симића]]
 
===Породичне куће и имања ===
 
Велика породична кућа Ђорђа Симића постала је, после продаје држави зграда старог двора Обреновића, у којој су у мајском преврату убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга Обреновић. Зграда је после срушена и на њеном месту подигнута је друга зграда двора, која је срушена у бомбардовањима Београда. Сада на месту старог двора Обреновића нема зграда већ се налази узвишење у парку између старог и новог двора, однсно градске скупштине и председништва Србије.
 
Линија 72 ⟶ 122:
 
===Сродство ===
 
Симићи су у сродству са [[Карађорђевићи]]ма, [[Цукићи]]ма, [[Бели-Марковићи]]ма, односно [[Баба-Дудићи]]ма, [[Жујовићи]]ма и др.
 
== =Види још ===
*[[Списак знаменитих личности Првог српског устанка]]
*[[Списак најистакнутијих српских породица у Кнежевини и Краљевини Србији]]
Линија 82 ⟶ 133:
*[[Мира Траиловић]]
 
 
== Извори ==
===Напомене===
{{reflist|2}}
{{рефлист|2}}
 
[[Категорија:Српске породице]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Симићи_(породица)”