Трепча (средњовековни рудник) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке + sablon |
||
Ред 1:
'''Трепча''' {{Напомена|У изворима се њено име јавља у облицима ''-{Трѣбьча}-'' и ''-{Трепча}-'' на [[Ћирилица|ћириличном писму]] односно ''-{Triepza'',''Trepza'',''Tripza'',''Trepca'',''Trebza''}- и -{''Tripca''}-, на [[Латиница|латиничном писму]].}} је било најстарије [[Средњи век|средњовековно]] рударско насеље, [[рудник]] и трг [[Копаоничка рудна област|Копаоничке рудне области]]. Сматра се да је настало у доба краља [[Милутин Немањић|Милутина]] ([[1316]]—[[1318]]), а у историјским изворима се први пут јавља [[1303]]. године, када се помиње постојање [[Католичка црква|католичке]] заједнице рудара [[Саси|Саса]], у њој. За заштиту рудника, подигнута је тврђава [[Ћутет]], а вађење [[Аг|сребра]], [[Пб|олова]] и [[Фе|гвожђа]], настављено је и после [[Пад Српске деспотовине|пропасти Српске деспотовине]], средином [[XV век]]а и престало је непосредно након [[1685]]. године<ref name="ЖанФ">{{cite web|url=http://www.spathfluor.com/_open/open_us/us_op_mines/us_trepca_kosovo_mine.htm|title=''The Trepca mine'' (by Jean Feraud)|accessdate = 10. 11. 2010|language=енглески}}</ref>.
== Прошлост Трепче ==
Ред 7:
У доба цара [[Душан Силни|Душана]] (краљ [[1331]]—[[1346]],([[1346]]—[[1355]]) ), уведена је [[1349]]. године забрана продаје и извоза трепчанског [[Пб|олова]], које је предавано [[Јаков Серски|монаху Јакову]]. Он је надзирао градњу Душанове задужбине [[Свети Архангели код Призрена|Светих Архангела]] код [[Призрен]]а. Олово је коришћено за покривање манастирских цркава, а Јаков је касније постао први [[игуман]] манастира.
После [[Распад Српског царства|распада Српског царства]], Трепча улази у састав области [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]], који је у њој ковао свој новац. Након [[Косовска битка|Косовске битке]] ([[1389]]) и његовог слома ([[1393]]), [[Османлије]] заузимају оближње тврђаве [[Тврђава Звечан|Звечан]] и [[Јелеч (тврђава)|Јелеч]], а од [[1396]]. године се јавља и њихов [[кадија]] у оближњем рударском тргу [[Глухавица|Глухавици]].
Нешто касније, у Трепчи се јављају значајне властелинске породице Родопа и [[Големовићи|Големовића]].[[Никола Родоп]] је после [[Ангорска битка|Ангорске битке]] ([[1402]]) избавио из [[цариград]]ског затвора [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], док је [[војвода]] [[Оливер Големовић]] био утицајна личност у доба деспота Ђурђа.
| |||