Охридска легенда — разлика између измена

'''Охридска легенда''' је једини балет [[Стеван Христић|Стевана Христића]], први пут изведен у [[Народно позориште (Београд)|Народном позоришту]] у [[Београд|Београду]], [[29. новембар|29. новембра]] [[1947]]. Претходно је, [[5. април]]а [[1933]]. године, изведен само Први чин. Аутор је накнадно, у [[Москва|Москви]], компоновао неке додатне, нове делове балета (Пролог, сцену БиљанеМиљане и Марка из -{I}- чина, -{Variation A}- и -{B}- из -{II}- чина и допуну почетка -{IV}- чина), који је у тако допуњеном издању и изведен у [[Москва|Москви]] у музичком позоришту "К. С. Станиславски и В. Ј. Немирович-Данченко", [[12. април]]а [[1958]]. године.

Либрето је заснован на грађи бајке и легенде, која говори о времену робовања под Турцима, а музика, као и оригинална кореографија, се ослањају на фолклорне елементе и узоре са подручја [[Република Македонија|Македоније]]. Два најистакнутија музичка мотива у балету је [[Стеван Христић|Христић]] позајмио од [[Стеван Ст. Мокрањац|Стевана Ст. Мокрањца]], односно из његове славне ''Х Руковети'', а то су песме ''[[БиљанаМиљана платно белеше]]'' и ''Пушчи ме'', које, често вариране, прожимају цео балет.