Кросинг-овер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: измењено fa:کراسینگ‌اور
мНема описа измене
Ред 17:
Механизам вршења кросинг-овер може се најједноставније објаснити на примеру нека три везана гена обележена са А, В и С. На једном од хомологих хромозома налазе се сва три [[доминантан|доминантна]], а на другом сва три [[рецесиван|рецесивна]] [[алел]]а ових гена што значи јединка је [[хетерозигот]] за сва три гена.
 
[[Слика:Krosing-over.jpg|центардесно|450п400п|мини|Схема кросинг-овера између три везана гена]]
 
Кросинг-овер се може извршити :
*између гена А и В; при томе ће хроматиде међусобно разменити делове који садрже гене В и С па ће сада једна хроматида имати комбинацију Abc, а друга комбинацију aBC – види схему A на којој су те хроматиде обележене бројевима 2 и 3; гамети који буду добили те хроматиде биће кросинг-овер гамети, а они који добију хроматиде са комбинацијама ABC и abc биће нормални гамети (хроматиде нису учествовале у кросинг-оверу);
 
1. * између гена АB и В;C, при томечему ће хроматиде међусобно разменити делове који садрже генеген В и СC па ће сада једна хроматида имати комбинацију AbcABc, а друга комбинацију aBCabC – види–види схему A на којој су те хроматиде обележене бројевима 2 и 3; гамети који буду добили те хроматиде биће кросинг-овер гамети, а они који добију хроматиде са комбинацијама ABC и abc биће нормални гамети (хроматиде нису учествовале у кросинг-оверу)B;
 
3. двоструки*vдвоструки кросинг-овер, који се дешава између гена А и B и између гена B и C истовремено; при двоструком кросинг-оверу настају хроматиде са следећим комбинацијама алела : AbC и aBc - види схему C.
2. између гена B и C, при чему ће хроматиде разменити делове који садрже ген C па ће једна хроматида имати комбинацију ABc, а друга комбинацију abC –види схему B;
 
3. двоструки кросинг-овер, који се дешава између гена А и B и између гена B и C истовремено; при двоструком кросинг-оверу настају хроматиде са следећим комбинацијама алела : AbC и aBc - види схему C.
 
Из ових објашњења се види да хетерозиготна особа за три везана гена може да образује 8 типова гамета који се разликују по комбинацијама алела:
{{Columns-list|4|
*ABC,
* abc,
Ред 36:
* AbC и
* aBc.
}}
Прва два типа гамета су нормални, а остали су кросинг-овер гамети. Дакле, кросинг-овер омогућава да се везани гени комбинују исто као и слободни гени.
Линија 44 ⟶ 45:
 
==Везани гени човека==
 
У човека, женски пол има 23 групе везаних гена (22 аутозома и један [[X хромозом]]), а мушки 24 групе (22 [[хумани кариотип|аутозом]]а + X + [[Y хромозом]]).
 
Ред 66:
* ген за [[инсулин]] је на хромозому бр. 11,
* ген за [[хормон раста]] на хромозому 17.
 
 
Видети такође:
 
[[Ћелијска деоба]]
 
[[Хромозомске аберације]]
 
==Литература==
{{refbegin|2}}
 
* Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
* Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
Линија 86 ⟶ 79:
* Лазаревић, М: Огледи из медицинске генетике, београд, 1986.
* Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.
{{refend}}
 
== Види још ==
 
* [[Ћелијска деоба]]
* [[Хромозомске аберације]]
 
==Спољашње везе==