Вук Стефановић Караџић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 77.46.164.101 (разговор) на последњу измену корисника Pepsi Lite |
|||
Ред 38:
Кад је Доситеј отворио [[Велика школа|Велику школу]] у [[Београд]]у, Вук је постао њен ђак. Убрзо је оболео и отишао је на лечење у [[Нови Сад]] и [[Пешта|Пешту]], али није успео да излечи болесну ногу, која је остала згрчена. Хром, Вук се 1810. вратио у [[Србија|Србију]]. Пошто је краће време у Београду радио као учитељ у основној школи, Вук је са Јевтом Савићем прешао у [[Неготинска Крајина|Неготинску крајину]] и тамо обављао чиновничке послове.
Након пропасти устанка [[1813]]. Вук је са породицом прешао у [[Земун]], а одатле одлази у [[Беч]]. Ту се упознао са Бечлијком Аном Маријом Краус, са којом се оженио. Вук и Ана имали су много деце од којих су сви осим кћерке [[Мина Караџић|Мине]] и сина [[Димитрије Караџић|Димитрија]], умрли у детињству и раној младости (Милутин, Милица, Божидар, Василија, двоје некрштених, Сава, Ружа, Амалија, Александрина). У Бечу је такође упознао [[цензура|цензор]]а [[Јернеј Копитар|Јернеја Копитара]], а повод је био један Вуков спис о пропасти устанка. Уз Копитареву помоћ и савете, Вук је почео са сакупљањем народних песама и раду на граматици народног говора. Године 1814. је у Бечу објавио збирку народних песама коју је назвао ''„Мала простонародна славено-сербска
[[Слика:1051 vukidosmuzej.jpg|мини|Некадашња зграда Велике школе у Београду, данас [[Вуков и Доситејев музеј]].]]
| |||