Илегалне штампарије и склоништа КПЈ у окупираном Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 8:
Главни организатор обе илегалне штампарије у окупираном Београду, 1941. године био је Светозар Вукмановић Темпо који је од септембра [[1940]]. године руководио радом технике [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југослaвије]], а пре тога је руководио техником Покрајинског комитета КПЈ за Србију.
== Илегалне штампарије ==
=== Рад партијске технике у Београду 1940-1941. ===
Радом технике [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]], од септембра [[1940]]. године руководио је [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], који је пре тога руководио техником Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Пошто је стара штампарија, коју је уз помоћ графичког радника Ника Вучковића, половином [[1939]]. године, организовао у кући Блажа и Мире Јанковић, била недовољна, а и радила је са машином на ручни погон, он се одлучио на организовање нове штампарије. Отприлике у исто време, се преко своје познанице [[Љубица Ђоновић|Љубице Ђоновић]], упознао с њеним братом [[Бранко Ђоновић|Бранком]], графичким радником. Пошто је он био непознат полицији, Темпо се одлучио да и њега укуљчи у рад на организовању нове штампарије, као и организовању помоћи партијским организацијама [[Војводина|Војводине]], [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Република Македонија|Македоније]] на организовању сопствених штампарија.
Темпо је за смештај нове штампарије ЦК КПЈ, ангажовао млади брачни пар Бранка и Даницу Максимовић, и у подруму куће, коју су узнајмили у улици Краља Звонимира број 4. на Котеж-Неимару, организовао штампарију с машином марке „Бостон“ на ножни погон, који је набавио преко Бранка Ђоновића. Као илегални радници у штампарији су радили Нико Вучковић, графички радник и Загорка Зага Јовановић, студенткиња медицине из [[Крагујевац|Крагујевца]]. У периоду до пролећа [[1941]]. године у овој штампарији штампана су четири прогласа ЦК КПЈ, као и два броја листа „Комунист“ и „Пролетер“. Ова штампарија, била је привременог типа, јер није обезбеђивала довољну безбедност од упада полицје, а и генерани секретар КПЈ [[Јосип Броз Тито]] је Темпу саветовао да организује боље чувану штампарију са модернијом опремом. Када је, с Бранком Ђоновићем, завршио рад на набавци машина и њиховим транспорту у [[Нови Сад]], [[Подгорица|Подгорицу]], [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]] и [[Скопље|Скопље]], Темпо се посветио проналажењу новог и безбеднијег места за седиште нове штампарије ЦК КПЈ.
Готово у исто време Бранко и Даница Максимовић, добили су у наследство већу своту новца и понудили је Партији за изградњу специјалне куће у којој би била смештена штампарија. Као место за иградњу куће изабрали су плац у улици Бањички венац бр 12, где се у непосредној близини налазила кућа Бранковог оца учитеља Милана Максимовића. Такође ово место, које се данас налази у непосредној близини [[Стадион Црвена звезда|страдиона ФК „Црвене звезде“]], у време градње било је ненасељено и налазило се на периферији, такође у близини куће је пролазио и Авалски друм (''данас Булевар Ослобођења''). По завршетку пројекта куће, који је израдио архитекта Ђорђе Станић, сликар [[Ђорђе Андрејевић Кун]] је направио мале измене, тако да је у подруму зграде добијена специјална просторија. Градња куће је почела почетком [[1941]]. године. [[Бомбардовање Београда 1941.|Априлско бомбардовање]] и [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупација Београда]], прекинули су за извесно време рад на довршавању куће. Радови су настављени у мају, а крајем јула кућа је била довршена.
До градње куће на Бањичком венцу, штампарија ЦК КПЈ, је почетком 1941. године, била пресељана у један стан, који су за те потребе изнајмили Стеван и Зора Крџлајић, симпатизери КПЈ. Марта 1941. године, Темпо и Бранко Ђоновић су за потребе штампарије били набавили модерну рото-прин машину на електрични погон. Када је уследило бомбардовање и окупација Београда, Стеван и Зора су изгубили везе са Партијом, и у стаху да [[Немци]] код њих непронађу илегалну штампарију, они су је демонтирали и делове остављали у мањим замраченим улицама. На тај начин је уништена штампарија ЦК КПЈ, са модерном машином.
Крајем априла [[1941]]. године, када се [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], из [[Црна Гора|Црне Горе]] вратио у окупирани Београд стање партијске технике је било веома лоше - штампарија ЦК КПЈ је била уништена, а штампарија ПК КПЈ за Србију је била деконспирисана и могла је бити сваког часа проваљена од полиције. Стога се он одлучио да се ове две штампарије обједине и пребаце на другу локацију, до завршетка градње куће на Бањичком венцу. То је и учињено маја 1941. године када је формирана штампарија у кући Цирила Жужека у Шумадијској улици број 187. [[Илегална штампарија ЦК КПЈ на Бањичком венцу|Изградњом куће на Бањичком венцу]], јула 1941. године, штампарија ЦК КПЈ је пренета тамо, а у Шумадијској улици је остала штампарија ПК КПЈ за Србију.
== Партијска склониша ==
== Литература ==
| |||