Доњи Матејевац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 1:
'''Доњи Матејевац''' је насеље у [[Општина Пантелеј|Општини Пантелеј]], једној од градских општина [[Град Ниш|Ниша]]. Налази се у [[Нишка котлина|Нишкој котлини]] на око 7 км североисточно од центра Ниша. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 861 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 881 становника).
 
{{Насељено место у Србији
|место=Доњи Матејевац
Линија 15 ⟶ 13:
|гдуж=21.950333
}}
'''Доњи Матејевац''' је насеље у [[Општина Пантелеј|Општини Пантелеј]], једној од градских општина [[Град Ниш|Ниша]]а. Налази се у [[Нишка котлина|Нишкој котлини]] на око 7 км североисточно од центра Ниша. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 861 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 881 становника).
 
== Историја ==
Преисторијски и антички налази у атару Доњег Матејевца указују на давну насељеност сеоског простора. Сакрални објекти - цркве и црквишта - у атарима Доњег и [[Горњи МатејевасМатејевац|Горњег Матејевца]] и посебно топоним Метох брдо са црквом Свете Тројице упућују на средњевековну насељеност ових двају села и то у облику подложничких села на црквеном властелинству. На стару средњевековну насељеност оба села посредно указује и турски попис из [[1498.]]. године у којем се помињу оба села. Доњи Матејевац, по овом попису, веће је село са 97 домаћинстава, 30 неожењених, 13 удовичких домаћинстава, 4 рајинске воденице које раде пола године и са дажбинским обавезама од 12.763 [[акча|акче]]. Помињу се и манастири Свети Јован, који је "пуст"„пуст“ и манастир Светог Николе са три калуђера. Према турском попису [[нахија|нахије]] Ниш из [[1516]]. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 115 кућа, 11 удовичка домаћинства, 25 самачка домаћинства.<ref>[http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br%201/cnahijanis.htm Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“]</ref>
 
По ослобођењу од [[ТурциОсманско царство|Турака]] Доњи Матејевац је село са 60-такак домаћинстава и око 520 становника, а године [[1930.]]. имало је 144 домаћинстава и 935 становника. Ослобођење га затиче као натурално ратарско, виноградарско и сточарско село са развијеним воденичарством. Иако напредно село, чији су поједини боље стојећи домаћини почели да откупљују земљу још за "читлучка„читлучка времена"времена“, многи становници су се радо бавили и пчеларством. Нека домаћинства су се оријентисала и на каменорезаштво.
 
Близина Ниша и могућности запошљавања у градској привреди подстакли су после Другог светског рата, нарочито после [[1960.]] године, емиграцију једног дела радно способног становништва, што је довело до опадања броја становника. Паралелно с тим текао је процес професионалне и радне преструктурализације села у правцу радничких и мешовитих занимања, као и преображај села у тип приградског насеља, али су се у изгледу насеља руралне карактеристике и даље задржале. Са асфалтирањем пута према Горњем Матејевцу и [[Кнез Село|Кнез Селу]] 1966 - 1967. године и са увођењем добрих саобраћајних веза, процес исељавања је успорен а ојачала дневна миграција. Истовремено испољиле су се нове тенденције засељавања радничких придошлица из удаљенијих крајева, као и појава градње пољских кућа (викендица).
 
Према пописним подацима у Доњем Матејевцу је [[1971.]] године било 96 пољопривредних, 74 мешовитих и 64 непољопривредна домаћинства. На тој основи процес исељавања је око осамдесетих година [[20. век|20. века]] скоро заустављен и наступио је поново лагани пораст становништва.
 
Близина Ниша и могућности запошљавања у градској привреди подстакли су после Другог светског рата, нарочито после [[1960.].] године, емиграцију једног дела радно способног становништва, што је довело до опадања броја становника. Паралелно с тим текао је процес професионалне и радне преструктурализације села у правцу радничких и мешовитих занимања, као и преображај села у тип приградског насеља, али су се у изгледу насеља руралне карактеристике и даље задржале. Са асфалтирањем пута према Горњем Матејевцу и [[Кнез Село|Кнез Селу]] 1966 - 19671966—1967. године и са увођењем добрих саобраћајних веза, процес исељавања је успорен а ојачала дневна миграција. Истовремено испољиле су се нове тенденције засељавања радничких придошлица из удаљенијих крајева, као и појава градње пољских кућа (викендица).
 
Према пописним подацима у Доњем Матејевцу је [[1971.]]. године било 96 пољопривредних, 74 мешовитих и 64 непољопривредна домаћинства. На тој основи процес исељавања је око осамдесетих година [[20. век|20. века]]а скоро заустављен и наступио је поново лагани пораст становништва.
 
== Демографија ==
Линија 147 ⟶ 144:
 
==Литература==
1.* Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г., страна 93-94.
 
== Спољашње везе ==
Линија 155 ⟶ 152:
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/donji-matejevac/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.3575&longitude=21.950333&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]
 
 
 
{{Општина Ниш}}