Архив Југославије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
иѕмене нетачних података везане за делатност и локацију |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Архив Југославије''' је [[институција]] која чува и штити [[архив]]ску грађу насталу радом централних државних органа и организација
Иницијатива за оснивање Архива југословенске државе настала је још у време [[Краљевина Југославија|''Краљевине Југославије'']] [[1920.]] године, али је Архив основан тек након [[Други светски рат|''Другог светског рата'']] [[1950.]] године под називом '''Државна архива ФНРЈ'''. Овај назив промењен је [[1964.]] године у '''Архив Југославије''' и под тим именом је и дан данас (сем у периоду од [[2003.]] до [[2009.]] када је стварањем Државне заједнице преименован у '''Архив Србије и Црне Горе''').
Архив Југославије у оквиру 840 фондова и збирки чува '''24,5 километара''' архивске грађе, настале у периоду од [[1914.]] до [[2006.]] године. Грађа се односи на рад централних органа власти и државне управе у области унутрашње и спољне политике, финансија, привреде, здравства, просвете, културе, социјалне политике, правосуђа, банкарства и др.
Зграда Архива Југославије подигнута је [[1933.]] године на локацији логора Прве пешадијске подофицирске школе
Претходно се овде налазио „Дом краља [[Краљ Александар Карађорђевић|Александра Првог]] за ученике средњих школа“, који је сазидан [[1931]]-[[1933]]. у академском стилу. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] свој штаб је у згради основао [[Гестапо]]. Након ослобођења објекат је преузело „Савезно министарство унутрашњих послова“ ондашње [[СФРЈ|Југославије]]. Одлуком [[СИВ]]-а зграда је [[1969.]] додељена Архиву Југославије. У дворишту испред улаза налази се биста краља [[Александар Карађорђевић|Александра Карађорђевића]]. Тренутни директор Архива је архивиста и историчар [[Миладин Милошевић]].
| |||