Википедија

Архив Југославије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 4:
== Оснивање Архива Југославије ==
 
Иницијатива за оснивање Архива југословенске државе настала је још у време [[Краљевина Југославија|''Краљевине Југославије'']] [[1920.]] године, али је Архив основан тек након [[Други светски рат|''Другог светског рата'']] [[1950.]] године под називом '''Државна архива ФНРЈ'''. Овај назив промењен је [[1964.]] године у '''Архив Југославије''' и под тим именом јеради и дан данас (сем у периоду од [[2003.]] до [[2009.]] када је стварањем Државне заједнице преименован у '''Архив Србије и Црне Горе''').
 
=== Грађа Архива Југославије ===▼
 
Архив Југославије у оквиру 840 фондова и збирки чува '''24,5 километара''' архивске грађе, настале у периоду од [[1914.]] до [[2006.]] године. Грађа се односи на рад централних органа власти и државне управе у области унутрашње и спољне политике, финансија, привреде, здравства, просвете, културе, социјалне политике, правосуђа, банкарства и др.<br />▼
▲=== Грађа Архива Југославије ===
 
Архивску грађу периода [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] чини 146 фондова насталих у раздобљу од [[1918.]] до [[1945.]] године.
▲Архив Југославије у оквиру 840 фондова и збирки чува '''24,5 километара''' архивске грађе, настале у периоду од [[1914.]] до [[2006.]] године. Грађа се односи на рад централних органа власти и државне управе у области унутрашње и спољне политике, финансија, привреде, здравства, просвете, културе, социјалне политике, правосуђа, банкарства и др.<br />
Архивску грађу послератне [[Југославија|Југославије]] чине 633 фонда настала у периоду од [[1945.]] до [[2006.]] године.
 
== Зграда Архива Југославије ==
 
Обишавши тридесетих година прошлог века колеџе у Енглеској (Оксфорд и Кембриџ), краљ [[Александар I Карађорђевић|Александар I Карађорђевић]] пожелео је да сличне образовне институције изгради и у својој земљи. По свом повратку, покренуо је у оквиру Двора широку акцију, како би се оваква идеја остварила подизањем једног Дома за средњошколску омладину на [[Топчидерско брдо|Топчидерском брду]].
Зграда '''Архива Југославије''' подигнута је у елитном делу Београда, на [[Сењак|''Сењаку'']], [[1933.]] године на локацији логора ''Прве пешадијске подофицирске школе Краљ Александар Први'', и зграда је првобитно имала назив ''Дом краља Александра I за ученике средњих школа''. Архитекта [[Војин Петровић|''Војин Петровић'']] пројектовао је импресивну троспратну грађевину, обликовану у стилу академизма, са главном фасадом окренутом рема Топчидерској звезди.
Архитекта [[Војин Петровић|''Војин Петровић'']] пројектовао је импресивну троспратну грађевину, обликовану у стилу академизма, са главном фасадом окренутом рема [[Топчидерска звезда|Топчидерској звезди]]. Изградња Дома трајала је од [[1931.]] до [[1933.]] године и имала назив '''Дом краља Александра I за ученике средњих школа'''.
У пространом дворишту Архива од 2003. године налази се и биста краља [[Александар Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]]
Врло брзо је констатовано да је зграда Дома недовољна да би се у њој обезбедили сви услови за боравак и рад питомаца, као и рад '''Мушке гимназије Краља Александра Првог'''. Стога су надлежни органи донели одлуку да се у непосредној близини изгради нови објекат за '''Гимназију''' (зграда данашње [[Војна Гимназија|Војне Гимназије]]). Градња је трајала од [[1934.]]. до [[1936.]]године.
Савет Дома 12. октобра [[1934.]] доноси одлуку да се у парку испред централног дела Дома, подигне споменик краљу [[Александар I Карађорђевић|Александру I Карађорђевићу]] . Биста краља [[Александар|Александра]], за чију израду је искоришћен рад вајара [[Славко Милетић|Славка Милетића]], враћена је 2003. године.
 
ПретходноПо сеокупацији овдеБеограда налазиоДом „Домје краљапрестао [[Краљса Александаррадом Карађорђевић|Александра Првог]] за ученике средњих школа“, који је сазидан [[1931]]-[[1933]].и у академском стилу.Дом Засу времесмештени [[Други светски рат|Другог светског ратаГестапо]] свој штаб је у згради основаои [[ГестапоАбвер]]. Након ослобођења објекат је преузело „Савезно министарство унутрашњих послова“ ондашње [[СФРЈ|Југославије]]. Одлуком [[СИВ]]-а зграда је [[1969.]] додељена Архиву Југославије. У дворишту испред улаза налази се биста краља . Тренутни директор Архива је архивиста и историчар [[Миладин Милошевић]].
 
Одлуком [[СИВ]]-а зграда је [[1969.]] додељена Архиву Југославије, а Одлуком Владе Републике Србије од 22. марта 2007. проглашена је за споменик културе.
[[Србија|Србије]]. Зграда Архива налази се на [[Сењак]]у на општини [[Савски венац]] у улици [[Васа Пелагић|Васе Пелагића]] 33. Смештен је на [[Топчидерска звезда|Топчидерској звезди]] између стадиона [[ФК Графичар]] и Бибилотеке „Исидора Секулић“.
 
== Локација Архива Југославије ==
 
Зграда Архива налази се на [[Сењак]]у, елитном делу Београда, у оквиру културно-историјске целине Топчидер. Међу њима су: манастир [[Ваведење]], [[Музеј краља Петра]], [[Факултет ликовне уметности]], као бројне амбасаде и резиденције.
Архив се налази у улици [[Васа Пелагић|Васе Пелагића]] 33.
 
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Архив_Југославије”