Архив Југославије — разлика између измена

{{Зграда

|име_зграде = Архив Југославије

|наслов = Архив Југославије

|почетак =

 

Обишавши тридесетих година прошлог века колеџе у Енглеској (Оксфорд и Кембриџ), краљ [[Александар I Карађорђевић|Александар I Карађорђевић]] пожелео је да сличне образовне институције изгради и у својој земљи. По свом повратку, покренуо је у оквиру Двора широку акцију, како би се оваква идеја остварила подизањем једног Дома за средњошколску омладину на [[Топчидерско брдо|Топчидерском брду]].

Архитекта [[Војин Петровић|''Војин Петровић'']] пројектовао је импресивну троспратну грађевину, обликовану у стилу академизма, са главном фасадом окренутом рема [[Топчидерска звезда|Топчидерској звезди]]. Изградња Дома трајала је од [[1931.]] до [[1933.]] године и имала назив '''Дом краља Александра I за ученике средњих школа'''.

Врло брзо је констатовано да је зграда Дома недовољна да би се у њој обезбедили сви услови за боравак и рад питомаца, као и рад '''Мушке гимназије Краља Александра Првог'''. Стога су надлежни органи донели одлуку да се у непосредној близини изгради нови објекат за '''Гимназију''' (зграда данашње [[Војна Гимназија|Војне Гимназије]]). Градња је трајала од [[1934.]]. до [[1936.]]године. <ref>Момчило Анђелковић, ''Зграда Архива Југославије'', Београд, 2003.</ref>

Савет Дома 12. октобра [[1934.]] доноси одлуку да се у парку испред централног дела Дома, подигне споменик краљу [[Александар I Карађорђевић|Александру I Карађорђевићу]] . Биста краља [[Александар|Александра]], за чију израду је искоришћен рад вајара [[Славко Милетић|Славка Милетића]], враћена је 2003. године.

 

 

По окупацији Београда Дом је престао са радом и у Дом су смештени [[Гестапо]] и [[Абвер]]. Након ослобођења објекат је преузело „Савезно министарство унутрашњих послова“ ондашње [[СФРЈ|Југославије]].