Свети Јоаникије II — разлика између измена

У то време српски краљ Стефан Душан је освојио многе грчке крајеве на југу, проширио територије и прогласио се за [[цар]]а. При том је одлучио и да српског архиепископа саборски узвиси на степен [[патријарх]]а. На великом црквеном сабору у [[Скопље|Скопљу]], на [[Цвети]] [[1346]], где су учествовали и патријарх бугарски Симеон, архиепископ охридски Николај, и многи епископи и клирици српски и бугарски, свештени прот [[Света гора|Свете горе]] и многи светогорски монаси са њим. Српска црква је још од [[Свети Сава|Светог Саве]] била призната од [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] као потпуно самостална и аутокефална, због чега је овај сабор у Скопљу сматрао да може несметано архиепископа српског прогласити за патријарха, тако је свети Јоаникије II постао први српски патријарх ''„-{всем Серблем и Поморију}-“'', то јест патријарх ''„свих српских земаља и поморских“''.

 

 

Умро је [[1354]]. године. Тело светог патријарха Јоаникија положено је у средњу цркву [[Манастир Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]], тамо где се оно и до данас налази, у цркви Светих апостола. Изнад његовог светог гроба насликана је на зиду фреска која изображава његово чесно уснуће у Господу.