Агатија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 6:
Као историчар Агатија је имао узоре у претходнику Прокопију, али и у античким класицима: [[Херодот|Херодоту]], [[Тукидид|Тукидиду]] и [[Полибије|Полибију]]. Међутим, сопствену концепцију дела није имао и неретко је цитирао своје античке узоре како би обогатио и допунио своју нарацију. Тиме је само допринео неверодостојности дела, нарочито у опису битака. Са друге стране, знамо да је већину догађаја описао по казивањима учесника и очевидаца, а писане изворе је користио врло ретко (нпр. податке за генеологију персијских владара прибавио је из персијских дворских анала које му је преводио извесни Сергије). Према Јустинијану Агатија је показивао уравнотежен став, а о црквеној историји не пружа много података. У науци се због тога расправљало о томе да ли је Агатија био хришћанин или паганин. Данас преовладава мишљење да је Агатија свакако био хришћанин, али да је из стилских побуда предност дао политичким и војним догађањима.
И поред бројних слабости, Агатијина историја је једини опширнији извор за период од 552. до 559. године. Његова објективност и могућност да пружи јединствене податке (нпр. једини извор о затварању атинске Академије 529. године) ипак га сврставају у велике историчаре позне антике. Као што је Агатија наставио Прокопија, Агатију је наставио [[Менандар Протектор]].
==Литература==
Линија 12 ⟶ 13:
Кратке изводе из Агатијине Историје у преводу на српскохрватски, а који се односе на византијске борбе са Словенима у 6. веку можете наћи у :
''Византијски извори за историју народа Југославије'', Том 1, Београд 1955, 73-80.
[[Категорија:Историја Византије]]
[[de:Agathias]]
| |||