Бела Хамваш — разлика између измена

3.335 бајтова додато ,  пре 9 година
нема резимеа измене
м (kutijica biografija)
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења = 23.
| месец_рођења = март
| година_рођења = 1897.
| место_рођења = Прешов
| држава_рођења = Мађарска
| дан_смрти = 7.
| месец_смрти = новембра
| година_смрти = 1968.
| место_смрти = Будимпешта
| држава_смрти = Мађарска
}}
'''Бела Хамваш''' ({{јез-мађ|Hamvas Béla}}, [[Прешов]], [[23. март]]а [[1897]]. – [[Будимпешта]], [[7. новембра]] [[1968]]) је био [[Мађари|мађарски]] филозоф, писац, есејиста и романсијер. Хамвашова дела су углавном објављена након његове смрти и сви рукописи још нису доступни.
== Биографија ==
 
Од 1919. до 1923. године студирао је у Пешти књижевност, мађарски и немачки језик. Поред тога похађао је предавања из филозофије, естетике, музике, медицине. Био је ерудита који је познавао људску мисао и културу. Испрва је писао есеје и студије које је објављивао у часописима, али само за кратко - пре рата Хамваша нису прихватали реакционари и клерикални кругови, а после рата комунисти. У складу са својим интересованјем за историју људске мисли велику преокупацију Беле Хамваша представљале су књиге, па је 1927. почео да ради као библиотекар у Пешти. У том периоду сакупио је велики број књига из разних области људског знања - из области филозофије, природних и друштвених наука, теорије уметности, психологије, као и пројекат „Стотину књига“ светске књижевности, али је након рата све било изгубљено. 1945. године, током ослобађања Будимпеште, од удара бомбе страдао је његов дом заједно са библиотеком и рукописима, а 1948. почетком стаљинистичке ере у Мађарској пројекат „Стотину књига“ светске књижевности је забрањен, и он губи посао.
<br />
Након овог понижења, Хамваш у положају који га је задесио види предност за усавршавање и не обазире се на спољашње догађаје. Ради као магационер, економ, земљорадник, и много пише. Међутим, његове књиге остају само у рукописима све до после његове смрти, када су у новосадском часопису „Хид“ објављена два његова есеја, „Дрвеће“ и „Орфеј“. Од 1976. почеће и мађарски часописи полако да објављују Хамвашеве есеје, а 1987. је у Печују објављена збирка његових есеја „Дух и егзистенција“.
<br />
За чување и даље објављивање Хамвашеве рукописне заоставштине заслужна је његова удовица Каталина Кемењ, са којом је написао књигу „Револуција у уметности, апстракција и надреализам у Мађарској“, коју је Ђерђ Лукач оштро осудио.
==Значајна дела==
*''-{Scientia sacra}-, духовна баштина древног човечанства'' ([[1988]])
121

измена