Бела Хамваш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 19:
'''Бела Хамваш''' ({{јез-мађ|Hamvas Béla}}, [[Прешов]], [[23. март]]а [[1897]]. – [[Будимпешта]], [[7. новембра]] [[1968]]) је био [[Мађари|мађарски]] филозоф, писац, есејиста и романсијер. Хамвашова дела су углавном објављена након његове смрти и сви рукописи још нису доступни.
== Биографија ==
Од 1919. до 1923. године студирао је у Пешти књижевност, мађарски и немачки језик. Поред тога похађао је предавања из филозофије, естетике, музике и медицине. Био је ерудита који је познавао људску мисао и културу. Испрва је писао есеје и студије које је објављивао у часописима, али само за кратко - пре рата Хамваша нису прихватали реакционари и клерикални кругови, а после рата комунисти. У складу са својим интересовањем за историју људске мисли велику преокупацију Беле Хамваша представљале су књиге, па је 1927. почео да ради као библиотекар у Пешти. У том периоду сакупио је велики број књига из разних области људског знања -
<br />
Након овог понижења, Хамваш у положају који га је задесио види предност за усавршавање и не обазире се на спољашње догађаје. Ради као магационер, економ, земљорадник, и много пише. Међутим, његове књиге остају само у рукописима све до после његове смрти, када су у новосадском часопису „Хид“ објављена два његова есеја, „Дрвеће“ и „Орфеј“. Од 1976. почеће и мађарски часописи полако да објављују Хамвашеве есеје, а 1987. је у Печују објављена збирка његових есеја „Дух и егзистенција“.
|