Бранко Поповић (сликар) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
== Биографија ==
Рођен је [[Ужице|Ужицу]] од оца Стојана, оснивача прве српске фабрике [[чоја|чоје]] и [[ћебе|ћебади]] у Ужицу, и мајке Фемке. Од дванаесте године живео је у Београду. Завршио је 1905. [[Технички факултет Универзитета у Београду|Технички факултет]] у Београду. После тога је учио сликарство у [[Минхен]]у у цртачкој школи Хајнриха Книра (1905-1906), затим на Уметничкој академији код Лудвига Хертериха (1906-1909) и у Паризу (1909-1912). Објавио је већи број критика, огледа и студија о уметности. Насликао је око 100 дела, од којих је 80 сачувано. Био је један од оснивача [[Уметничка група 'Облик'|Уметничке групе „Облик“
Учествовао је у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]], рањен је код [[Куманово|Куманова]], а такође је учествовао и у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Као официр VII пешадијског пука добио је чин потпуковнка. Добитник је ордена за храброст у Првом и Другом балканском рату и француског крста [[Легија части|Легије части]] са палмама у Првом светском рату.
Ред 29:
Изабран је 1914. за доцента на Техничком факултету. Био је архитекта и између два рата један од најпознатијих српских сликара. Уочи [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је декан Техничког факултета у Београду.
Био је члан [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]]. После [[Априлски рат|слома Југославије]], бива затворен у [[Бањички логор|логору на Бањици]] као заговорник демократије. Успео је да се извуче и врати на функцију декана Техничког факултета. Одбио је да буде потписник ''Апела српском народу'' зашта су га касније комунисти теретили. Учествовао је у изради ''Српског цивилног плана'' са осталим српским интелектуалцима ([[Веселин Чајкановић|Чајкановићем]], [[Светислав Стефановић (лекар)|С. Стефановићем]]
У новембру [[1944]]. године осуђен је и стрељан као ''народни издајник'' од стране [[Комунисти|комуниста]] и не зна се где је сахрањен. Том приликом је [[Политика (новине)|Политика]] објавила списак од 105 стрељаних, међу којима је било и његово име. Тада му је конфискована имовина. У његов стан и атеље у [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаиловој]] 24 уселио се сликар [[Ђорђе Андрејевић Кун]].
По решењеу Окружног суда у Београду рехабилитован је 2007. године. Изложбе његових радова организоване су: 1996. у Београду (у галерији САНУ), 1996. у Новом Саду (у ликовном салону огранка САНУ), 2004. у Ужицу (у Градској галерији) и 2011
Био је ожењем Дивном, рођеном Науновић са којом је имао три сина: Симеон, архитекта, Пријезда, адвокат и Боривоје, ТВ новинар.
| |||