'''Коломан Сокол''' ([[12. децембар]] [[1902.]]. [[Липтовски Микулаш]] - [[12. јануар]] [[2003.]]. [[Тусон]], [[Аризона]], [[САД]]) био је један од најзначајнијих представника [[Словачка |словачког]] сликарства и био је оснивач словачке и [[Мексико |мексичке]] графике као и аутор илустрација.
== Живот и дело==
После тешког детињства и када га је оставила мајка ослањао се на ујака. Упознао се са доктором Матом и захваљујући њему је студирао на приватној школи Евгена Крона у [[Кошице |Кошицама]] и ту се сусрео са сликарством а после је студирао приватно код Густава Малехо у [[Братислава |Братислави]]. Ликовне уметности студирао је и у [[Праг]]у и апсолвирао студијски боравак у [[Париз]]у. Добио је понуду од министарства културе и школства у [[Мексико |Мексику]] и одлази као предавач на Академију у град [[Мексико (град) |Мексико]] и ту оснива струку графике а [[1941.]]. године се из здравствених разлога своје супруге пресељава у [[Њујорк]]. Излагао је у [[Мексико |Мексику]] и [[САД]].
После [[Други светски рат |Другог светског рата]] се враћа у [[Словачка |Словачку]] али [[1948.]]. године трајно напушта домовину и постаје члан мексичких графичара и живи у [[Аризона |Аризони]]. Пред крај свог живота је поклонио 48 својих радова Словачкој који су постали основ Центра Коломана Сокола у [[Липтовски Микулаш |Липтовском Микулашу]]. Остао је увек скроман човек који тражи своју истину иако је постигао велике успехе. Био је противник [[Академизам |академизма]] и његове слике имају јаки емотивни подтон. За време целог свог стварања посветио се социјалним питањима. Волео је људе који су живели у [[Мексико |Мексику]] и ову средину и то је утицало на његов стваралачки рад али је са Словачком био повезан током целога свог живота. Чести мотиви у његовом делу су били пас, коњ, митологија, борбе бикова и међуљудски односи. [[1976.]]. године му је угинуо његов пас по имену "Самбо" и он је од тада користио овај псеудоним на успомену свога пса којег је волео а његови радови су добили још већу дубину.
