Холограм — разлика између измена

Светлост као појам је уско повезана са холорамимахолограмима, не само зато што представља њихову основу, већ и јер неке њене особине блиско одређују карактеристике новодобијеног холограма. Прво, на светлост гледамо као део електромагнетног зрачења видљив људским оком, тј. као талас чија је светлосна дужина λ између 380nm и 780nm, а фреквенција ν у интервалу од 405THz до 790THz. Такође, како на основу Максвелових једначина сазнајемо електромагнетну придодуприроду светлосног таласасветлости, као и да у светлостињој електрично и магнетно поље међусобно интерагују, тако да су вектори њихових праваца нормални међусобно, нормалникао и нормални на правац кретања, закључујемо да светлост припада групи трансверзалних таласа. Та чињеница повлачи карактеристике светлости које знатно утичу на саме холограме: интерференција, дифракција и поларизација светлости.

Интерференција представља спајање два или више кохерентна светлосна таласа. У зависности од амлитудеамплитуде, фазне разлике и фреквенције тих таласа, интерференција може бити конструктивна, у случају када јача резултујући талас, или деструктивна, у случају када он слаби. Након интерференције долази до стварања интерференционе слике која се манифестује настајањем светлих и тамних светлосних зона, где је „светлина“ одређена чињеницом да ли тај део поља представља максимално појачање (светла зона), или пак максимално слабљење (тамна зона) таласа.[[Слика:Interference1.GIF|200п|центар|Интерференција два таласа]][[Слика:InterferenceHue1.GIF|200п|десно|Интерференција више таласа]][[Слика:Wave1.gif|200п|лево|Талас]]

Холограм можемо јасније представити при упоређивању са фотографијом. При фотографисању на фотоемулзији се записује однос интензитета таласа, док при стварању холограма уз запис тог односа стоји и запис фазног односа тих двају таласа, те добијамо тај тродимензионалан лик. Стога, гледајући холограм и фотографију једног појма, приказ појма једним погледом ствара јаснију слику у људском мозгу при гледању холограма. То можемо видети када бисмо гледали кроз прозоре величина 0,5m x 0,5m и 1m x 1m. Јасно, гледањем кроз већи ми имамо јаснији приказ слике, мада исти тај приказ можемо добити ако бисмо гледали кроз мањи прозор из више различитих углова. Дакле, холограм свеобухватно може представљати низ веома прецизних слика, којих, очигледно мора бити много како би се добио сасвим исти приказ као и на холограму. [[Слика:Holograph-record.png|Приказ снимања холограма|570п|лево]] [[Слика:Zonenplatte Cosinus.png|Косинусна зонска плоча|200п|десно]] [[Слика:Holography-reconstruct1.png|Приказ реконструкције холограма|420п|десно]]

Пошаљимо кохерентни ласерски сноп на полупропусну плочу. Тада, талас ће се раздвојити на два дела, тако да ће се један рефлектовати од плоче, додок ће други проћи кроз њу. Посматрајмо прво део који се одбио. Он ће се, нако те рефлексије, поново одбити од још једноједног огледалоогледала, чиме добијамо светлосни талас који називамо референтним. Други део који је пробио плочу се након тога рефлектује од предмета чији холограм желимо и прима облик зависно од облика самог предмета, те настаје предметни талас. Дакле, у једном тренутку ће се ти таласи сударити, те ће доћи до њиховог спајања, тј. интерференције чиме добијамо интерферентну слику коју зовемо холограм. Међутим, како се фотоплоча налази на том месту и како је референтни талас раван а предметни сферни, мора доћи до стварања тзв. зонских плоча. Оне представљају скуп концентричних кружница, различитих дебљина и полупречника. Такође, сами ти полупречници као и растојања између кружница су веома мала, реда величине таласне дужине светлости, чиме долази до дифракције. Међутим, како сваки пар референтног и сферног таласа граде зонску плочу, све се оне међусобно секу под различитим угловима, те добијамо дифракциону решетку. Тиме, процес чувања холограма је завршен.

Да бисмо омогућили посматрачу да види холограм који смо сачували морамо учинити још неколико ствари. Прво, пошаљимо један раван талас светлости на фотоплочу тако да је угао под којим талас пада на њу исти као и угао под којим је на фотоплочу пао референтни талас. Тиме долази до дифракције и из предмета се емитује резултујући светлосни талас ка посматрачу, такав да ће се имагинарни лик појавити на месту где се налазио оригинални предмет. Дакле, холограм је створен.