Холограм — разлика између измена

[[Светлост]] као појам је уско повезана са холограмима, не само зато што представља њихову основу, већ и јер неке њене особине блиско одређују карактеристике новодобијеног холограма. Прво, на светлост гледамо као део [[Електромагнетско зрачење|електромагнетног зрачења]] видљив људским оком, тј. као талас чија је [[Talasna dužina|светлосна дужина]] λ између 380 nm и 780 nm, а [[фреквенција]] ν у интервалу од 405 -{THz}- до 790 -{THz}-. Такође, како на основу [[Максвелове једначине|Максвелових једначина]] сазнајемо електромагнетну природу светлости, као и да у њој [[Електрично поље|електрично]] и [[магнетно поље]] међусобно интерагују, тако да су вектори њихових праваца нормални међусобно, као и на правац кретања, закључујемо да светлост припада групи трансверзалних таласа. Та чињеница повлачи карактеристике светлости које знатно утичу на саме холограме: интерференција, [[дифракција]] и поларизација светлости.[[Слика:Interference1.GIF|150п|лево|thumb|Интерференција два таласа]]