Бачка Паланка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 28:
Најстарији археолошки налази су силекси (камено оруђе) који се могу датирати у доба млађег мезолита, а најбројнији су налази бронзаног доба и касног средњовековног периода. На сремској страни општине су бројни налази из римског доба. Једно од највреднијих налазишта је „[[Келтски опидиум (Бачка Паланка)|Келтски опидиум]]“ (I век н. е.) - једно од најбоље очуваних утврђења тога доба, а на подручју Челарева пронађено је рано средњовековно насеље и некропола (од VIII до X века) - „Менора из Челарева“.
У најзначајније споменике културе убрајају се барокни дворац (у којем се чува стилски намештај из последња три столећа) и барокни парк породице Дунђерски из XIX века, затим воденица и „Сремска кућа“ у селу Нестин. Од сакралних споменика најзначајнији су иконостаси Српске православне цркве у Бачкој
[[23. август]]а [[1945]]. године усвојен је Закон о аграрној реформи и колонизацији. Овим законом ће 1 647 305 хектара, од тога 668 412 у [[Војводина|Војводини]], бити подељено новим власницима. Убрзо после усвајања Закона, у Војводину стижу колонисти из: [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], [[Банија|Баније]], [[Лика|Лике]], [[Кордун]]а, [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Далмација|Далмације]], [[Санџак (област)|Санџак]]а, [[Србија|Србије]], [[Република Македонија|Македоније]], [[Словенија|Словеније]] и са [[Косово и Метохија|Косова]]. За кратко време, на нова огњишта стигло је око 250 000 људи, и тако колонизацију у социјалистичкој Југославији претворило у највећу собу народа у последњих 300 година на [[Балканско полуострво|Балкан]]у.
| |||