Историја рачунара у СФРЈ — разлика између измена

Кућни рачунари су били врло популарни у СФРЈ - толико да су радио станице емитовале програме који су иначе били дистрибуирани на [[касета]]ма - нпр. у емисији [[Вентилатор 202]]. [[Софтверски пирати]] су били чести и слободно су објављивали своје огласе у популарним рачунарским часописима као што су [[Рачунари (часопис)|Рачунари]], [[Свет компјутера]], [[Мој микро]] и [[Ревија за микрорачунала]]. Јефтин (пиратски) софтвер је омогућио да практично сви власници кућних рачунари постану својеврсни колекционари програма са стотинама или хиљадама програма. Ово је касније произвело мешавину добрих и лоших ефеката. Развојни алати су били приступачни што је узроковало појаву великог броја рачунарских стручњака познатих и у свету али исти ти стручњаци нису могли да успеју на домаћем тржишту због истог пиратства које им је обезбедило образовање.

 

Друга половина 1980-тих доноси повећану популарност [[IBM PC|-{IBM PC}- компатибилних рачунара]] и, нешто мање, [[Commodore Amiga|-{Amiga}-]] and [[Atari ST|-{Atari ST}-]] рачунара. Домаћи произвођачи су избацили неколико модела -{IBM PC}- компатибилних рачунара, као што су неки модели ТИМ серије(ИМП) напр. [[ТИМ-100]] и Лира рачунара(Еи), али је њихов „успех“ био ограничен на владине институције обавезне да купују само домаћу опрему.