Страхил Гигов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 29:
Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је [[1929]]. године. Због револуционарне активности често је хапшен и прогањан, а [[Државни суд за заштиту државе]] осудио га је [[1934]]. године на трогодишњу робију, коју је издржавао у затвору у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. На робији је учествовао у раду партијске организације у затвору и у штрајковима политичких осуђеника - [[Комунизам|комуниста]]. Био је полазник илегалног „Црвеног универзитета“ на робији, који је школовао и припремао партијске кадрове, који су после изласка с робије, преузимали одговорније партијске задатке.
 
=== Народноослободилачки рат ===
У годинама пред почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]] учествовао је у многим радничким акцијама, као један од њихових организатора у [[Република Македонија|Македонији]]. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевина Јигославије]] од стране [[Силе Осовине|Сила осовине]], нашао се међу оним македонским комунистима који су се одупрли ставовима секретара Покрајинског комитета КПЈ за Македонију, [[Методије Шаторов|Методија Шаторова]], и организовали припреме за почетак [[Македонија у Народноослободилачкој борби|оружаног устанка Македонију]].
 
Линија 35 ⟶ 36:
Као искусан партијски радник радио је на развијању политичког живот у војсци и организовању народно-револуционарне власти. Окупатори су га два пута осуђивали на смрт, у одсуству. Као представник [[Македонци|македонског народа]], учествовао је на [[Друго заседање АВНОЈ-а|другом заседању]] [[АВНОЈ]]-а, у [[Јајце|Јајцу]], [[29. новембра]] [[1943]]. године.
 
=== Послератна каријера ===
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], налазио се на одговорним дужностима у друштвеном и политичком животу Македоније и Југославије. Непосредно после рата, био је секретар и члан Президијума [[Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније|Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније]], а затим председник Земаљског одбора синдиката Македоније. Више пута је биран за посланика Савезне и републичке народне скупштине. У првој влади [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македоније]] био је министар грађевина, саобраћаја и индустрије. Био је и члан Савезне владе; потпредседник Извршног већа Скупштине [[Социјалистичка Република Македонија|СР Македоније]] и потпредседник [[Савезна скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]].
 
Линија 40 ⟶ 42:
 
Умро је [[19. мај]]а [[1999]]. године у [[Скопље|Скопљу]].
 
== Дела и одликовања ==
Аутор је неколико књига:
* „Сеќавања“, Скопље 1970.
* „Одабрани трудови“, Скопље 1979.
* „Фуштанското партиско советување“, Скопље 1983.
* „Со сопствени сили“, Скопље 1985.
 
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941]]. и других високих [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима је и [[Орден јунака социјалистичког рада|Орден јунака социјалистичког рада]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембра]] [[1953]]. године.
Линија 46 ⟶ 55:
{{Портал НОБ}}
*'''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]'''. „Младост“, Београд 1975. година.
*'''[[Македонска енциклопедија]]''' (књига прва). „МАНУ“, Скопље 2009. година.
 
{{Народни хероји-Македонија}}