Народна скупштина Краљевине Црне Горе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Жељко Тодоровић је преместио страницу Народна скупштина Краљевине Црне Горе на Народна скупштина Црне Горе преко преусмерења |
м Жељко Тодоровић је преместио страницу Народна скупштина Црне Горе на Народна скупштина (Црна Гора): Ипак овако... |
||
Ред 1:
'''Народна скупштина''' је била народно представништво [[Књажевина Црна Гора|Књажевине Црне Горе]], а касније [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]]. Створена је на основу [[Никољдански устав|Никољданског устава]] ([[1905]]).
Замијенила је дотадашње народне зборове, састанке и вијећа у Црној Гори. Будући да је Црна Гора српска држава, што су у то вријеме Црногорци снажно наглашавали, годину дана касније је затражено да се у називу Народне скупштине нагласи српски идентитет Црне Горе. Дана [[10. децембар|10. децембра]] [[1906]], Народна скупштина Књажевине Црне Горе је већином гласова одлучила да њен званичан назив буде ''„Српска Народна Скупштина Књажевине Црне Горе“''.
== Сазиви ==
Први парламентарни избори за Народну скупштину Црне Горе одржани су на основу ''Закона о избору народних посланика''. Закон је донесен [[24. јун]]а ([[7. јул]]а) [[1906]]. године.
Први избори су се одржали 27. септембра, а прво састајање Народне скупштине догодило се 31. октобра [[1906]]. године.
За вријеме [[Кнежевина Црна Гора|Кнежевине]] и [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]] односно до [[Први свјетски рат|Првог свјетског рата]] била су укупно четири сазива Народне скупштине.
Прва народна скупштина конституисана 31. октобра [[1906]]. распуштена је [[9. јул]]а [[1907]]. године.
Други избори су се одржали 31. октобра [[1907]], а Народна скупштина се састала 21. новембра [[1907]]. године. Распуштена је у септембру [[1911]]. године.
Трећи избори су одржани 27. септембра [[1911]]. године. Народна скупштина се састала 1. децембра [[1911]]. и њен сазив је трајао до 25. октобра [[1913]]. године.
Четврти избори су одржани [[11. јануар]]а [[1914]], Народна скупштина се састала [[28. јануар]]а [[1914]]. и по последњи пут се састала 25. децембра [[1915]]. године.
Свој рад је коначно завршила [[4. јануар]]а [[1916]]. године. После уједињавања са [[Краљевина Србија|Краљевином Србијом]], а затим стварањем [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], Народна скупштина Црне Горе се више није састајала.
== Надлежности ==
[[Никољдански устав]] ([[1905]]) је предвидио да књаз заједно са Народном скупштином врши законодавну власт. Ниједан земаљски закон није могао бити издан, укинут или промијењен без њеног пристанка.
Монарх није могао самостално доносити одлуку о установљењу или измјени пореза, о задужењу у иностранству, нити усвајати државни буџет без сагласности Народне скупштине. Народна скупштина је имала право истраге у чисто административним питањима.
Народна скупштина није имала право законодавне иницијативе. Закон који би усвојила Народна скупштина ишао би на потврду монарху. Уколико га књаз не би потписао закон не би ступио на снагу. [[Министарски савјет Црне Горе|Министарски савјет]] није био одговоран Народној скупштини већ само књазу тако да није постојала владина одговорност према њој.
== Чланови ==
У Народној скупштини укупно је било 62 посланичка мјеста. Од тога је 50 посланика бирано по племенским капетанијама и варошким мјестима.
Право да неко буде народни посланик:
* да је црногорски држављанин са навршених 30 година живота;
* да стално живи у Црној Гори;
* да ужива сва загарантована грађанска права;
* да плаћа порез најмање 15 аустроугарских круна годишње.
Било је и 12 вирилних народних посланика, високих државних и црквених достојанственика. Њих је именовао монарх. Вирилни посланици су били: митрополит црногорски, архибискуп барски ([[Барска надбискупија]]), муфтија црногорски (старјешина Исламске заједнице у Црној Гори), затим чланови [[Државни савјет Црне Горе|Државног савјета]], предсједник [[Велики суд Црне Горе|Великог суда]], предсједник [[Главна контрола Црне Горе|Главне контроле]] и три бригадира црногорске војске.
Народни посланици нису могли бити функционери нити чиновници Министарства унутрашњих дјела.
== Бирачко право==
Сваки је црногорски Србин и сваки црногорски држављанин католичке и исламске вероисповјести, са навршених 21 година стицао бирачко право. Бирачко право нису имали државни чиновници и војници под заставом, затим лица која су изгубила грађанска права, осуђеници, лица под старатељством или банкротом, као и лица која су без допуштења црногорских власти ступила у поданство друге државе.
Жене нису такође имале право гласа.
Дана [[7. јул]]а [[1906]]. донесен је ''Закон о изборима народних посланика'' којим је регулисан начин избора чланова Народне скупштине.
== Начин рада ==
За пуноважно рјешење Народне скупштине било је потребно да присуствује више од половине народних посланика, а рјешење је примљено када добије апсолутну већину народних посланика.
Сједнице су биле јавне и тајне. Мандат једнога сазива је трајао четири године уколико књаз не би превремено распустио Народну скупштину.
После овјеравања мандата народних посланика, народни посланици су полагали заклетву књазу.
На првој сједници Народна скупштина је бирала предсједника, потпредсједника и два секретара.
Након тога, народни посланици би обавијестили [[Министарски савјет Црне Горе|Министарски савјет]] да је Народна скупштина конституисана, а он би о томе извијестио књаза. Књаз је затим престоном бесједом отварао рад Народне скупштине.
Расправе су се одвијале према Закону о пословном реду (пословнику). Предсједник Народне скупштине није учествовао у дебатама и расправама. У случају спречености да обавља своју дужност замјењивао га је потпредсједник. Секретари Народне скупштине су водили записник, спремали акта и били одговорни за њихову уредност.
== Посланички клубови ==
Први предсједник Народне скупштине је био војвода [[Шако Петровић]]. Након првог конституисања Народне скупштине деловала су три посланичка клуба. Први је био Клуб народних посланика од којих ће се касније формирати Народна странка (звани [[клубаши]]). Они ће бити опозиција краљу [[Никола I Петровић|Николи]]. На челу тог посланичког клуба се налазио предсједник Народне скупштине војвода Петровић. Друга два посланичка клуба су била блиска двору и одобравали су политику краља Николе. Један од њих је предводио др [[Лазар Мијушковић]] (у њој се налазио и [[Саво Вулетић]]). На челу другог је био [[Јован Пламенац]]. Тај посланички клуб је био познат под именом Права народна странка (звани [[праваши]]).
Предсједник Народне скупштине другог сазива је био [[Лабуд Гојнић]], а народни посланици су били наклоњени књазу.
За предсједника треће Народне скупштине изабран је [[Јован Пламенац]].
У последњем сазиву предсједник Народне скупштине је био [[Мило Дожић]], а у овом сазиву су били опозициони посланички клубови.
== Види још ==
* [[Министарски савјет Црне Горе]]
* [[Државни савјет Црне Горе]]
* [[Велики суд Црне Горе]]
[[Категорија:Књажевина и Краљевина Црна Гора]]
[[hr:Crnogorska narodna skupština]]
| |||