Википедија

Licenca softvera — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 21:
==Licence slobodnog i otvorenog koda==
Glavna posledica forme licenciranja [[slobodni softver|slobodnog softvera]] je da prihvatanje uslova licence nije obavezno u svim slučajevima. Krajnji korisnik može da koristi, proučava i menja softver bez prihvatanja uslova licence. Međutim, ukoliko korisnik želi da distribuira softver, mora da prihvati, i obavezan je da poštuje, softversku licencu.
 
Licence slobodnog i otvorenog koda se mogu svrstati u dve kategorije: one koje sadrže minimum zahteva vezanih za redistribuciju softvera (dopuštajuće licence) i one koje žele da očuvaju slobode date korisnicima tako što će osigurati da svi dalji korisnici dobiju ta prava ([[kopileft]] licence).
Primer kopileft licence je [[GNU-ova opšta javna licenca]] ({{jez-engleng-lat||GNU General Public License}}; skraćeno GOJL, na engleskom -{GNU GPL}- ili samo -{GPL}-). Ova licenca daje svim korisnicima neograničenu slobodu da koriste, proučavaju softver i prave izmene na njemu, a onima koji prihvate uslove GOJL, i slobodu da redistribuiraju softver ili bilo koju njegovu promenjenu verziju. Na primer, sve izmene napravljene i redistribuirane od strane krajnjeg korisnika moraju da sadrže [[izvorni kod]] i njihove licence ne smeju da dodaju bilo koja nova ograničenja preko onih koje GOJL dozvoljava.<ref>{{cite web |url=http://www.gnu.org/licenses/gpl.html |title=The GNU General Public License v3.0 - GNU Project - Free Software Foundation (FSF) |publisher=fsf.org |accessdate=4.maj 2012.}}</ref>
 
Primeri dopuštajućih licenci slobodnog softvera su [[BSD licence]] i [[MIT]] licenca, koje krajnem korisniku softvera daju neograničenu slobodu da koristi, proučava i menja softver i sadrže minimalne zahteve vezane za redistibuciju ovog softvera. Ovakve licence daju korisniku mogućnost da njihov izvorni kod koriste kao deo softvera zatvorenog koda ili softvera zaštićenog vlasničkom softverskom licencom.
 
Линија 29 ⟶ 31:
[[File:Stallman GPLv3 launch MIT 060116.jpg|thumb|[[Ричард Столман|Ričard Stolman]] na prezentaciji treće verzije GNU opšte javne licence poznate pod skraćenicom GPLv3, MIT, Kembridž, Masačusets, SAD|right]]
{{See also|GNU-ova opšta javna licenca}}
[[ГНУ-ова_општа_јавна_лиценца|GNU-ova opšta javna licenca]] ({{језjez-енглeng-lat|GNU General Public License}}) je jedna od najkorišćenijih [[Softverske_licence|softverskih licenca]]. Stvorena je od strane [[Ричард Столман|Ričarda Stolmana]] za potrebe [[GNU|GNU pokreta]]. Ova licenca koristi [[Линукс|linuks]] jezgro. GNU opšta javna licenca je najpopularniji i najpoznatiji primer jake ( [[копилефт| kopileft]] ) licence koja, u svojoj suštini zahteva da izvedena dela budu dostupna pod istom licencom (kopileft-omkopileftom). Na osnovu ove filozofije, GNU opšta javna licenca primaocu [[рачунарски програм|računarskog programa]] daje prava iz дефиниције [[Слободан софтвер|slobodnog softvera]] i koristi pravila kopilefta da bi osigurala očuvanje tih sloboda, čak i u slučajevima kada je delo izmenjeno na bilo koji način. U tome se razlikuje od [[попустљива лиценца за слободни софтвер|popustljivih licenca za slobodni softver]], na primer od -{BSD}- licence. Postoje tri verzije ove licence.
 
=====GNU-ova manje opšta javna licenca=====
GNU-ova manje opšta javna licenca ({{језjez-енгeng-lat|GNU Lesser General Public License}}) je izmenjena GNU-ova opšta javna licenca, i ta izmena je čini manje strogom, tj. popustljivijom licencom od osnovne. Namenjena je [[библиотека (рачунарство)|softverskim bibliotekama]]. Ova licenca je dizajnirana kao kompromis između jake, kopileft, GNU opšte javne licence i propustljivih, licenca otvorenog koda.
Takođe postoji i GNU-ova licenca za slobodnu dokumentaciju, čija je prvobitna svrha bila korišćenje sa dokumentacijom za GNU softver, ali je usvojena i u druge svrhe, kao što je projekat [[Википедија|Vikipedije]].
 
====Licenca otvorenog koda====
=====BSD licence=====
BSD licence su porodica licenci otvorenog koda. Originalna BSD licenca je bila korišćena za BSD ({{језjez-енгeng-lat|Berkeley Software Distribution}}), varijantu operativnog sistema Juniks ({{језjez-eng-енгlat|UNIX}}) koja je razvijana ranih 1970-ih godina na univerzitetu Berkli, po čemu je i dobila ime.
Originalni vlasnici ove licence je bio upravni odbor Univerziteta u Kaliforniji, jer je BSD bio napisan na Berkli-ju, koji je deo tog univerziteta.
Obzirom da je licenca otvorenog koda, BSD licenca pruža minimalne restriktivne mere koje se odnose na korišćenje softvera, nasuprot poznatim kopileft licencama.
Линија 50 ⟶ 52:
=====MIT licenca=====
MIT licenca svoje poreklo vuče iz Masačusetskog instituta tehnologije (MIT) kome i duguje svoje ime. Ova licenca je licenca otvorenog koda, i kao takva dozvoljava ponovno korišćenje sopstvenog softvera dokle god sve kopije licenciranog softvera sadrže pun tekst i sve uslove ove licence. Licenca je kompatibilna i može se koristiti u kombinaciji sa GNU opštom javnom licencom.
 
MIT licenca je slična varijanti BSD licence sa tri klauzule, sa tim izuzetkom da BSC licenca sadrži zabranu korišćenja imena nisiocanosioca kopirajta u promociji softvera. Čak i gore pomenuta ''klauzula o reklamiranju'' postoji u pojedinim verzijama MIT licence.
 
==Pravni aspekt softverskih licenci==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Licenca_softvera”