Википедија

Јагодинска нахија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{РУТ}}
[[Датотека:Pashaluk of Belgrade and teritorial annexion in 1833.png|350п|мини|десно|Београдски пашалук до 1833. године (тамна боја) у оквиру кога се налазила Јагодинска нахија у југоисточном делу]]
'''Јагодинска нахија''' је била једна од 12 [[нахија]] на које је подељена [[Кнежевина Србија]] првом [[Административна подела Кнежевине Србије|административном поделом из 1819. године]]. Ова нахија је престала да постоји административном поделом из [[1834]]. године када је територија Кнежевине Србије подељена на 5 [[сердарставо|сердарстава]].
 
== Административна подела ==
 
Седиште нахије је била варош [[Јагодина]], а нахија је обухватала око 140 насељених места (укључујући и варош Јагодину)<ref name="Јагодинска нахија I" />. Нахијом је управљао нахијски кнез као представник врховне власти. Први кнез Јагодинске нахије је био [[Милета Радојковић]]<ref name="Јагодинска нахија I" />.
Линија 9 ⟶ 11:
 
Кнежине су се даље делиле на општине. Постојале су варошке и сеоске оштине. Једина варошка општина је била Јагодина на чијем челу је био варошки кнез и варошки кметови<ref name="Јагодинска нахија I" />. Познати варошки кнежеви су [[Михаило Јовановић-Кујунџић]] кога је на месту кнеза 1. новембра [[1821]]. године заменио [[Аранђел Милосављевић]]<ref name="Јагодинска нахија I" />. Остали варошки кнежеви нису познати. Тачан број и организација сеоских општина Јагодинске нахије није позната<ref name="Јагодинска нахија I" />. Зна се да су на челу сеоских општина били сеоски кнезови и сеоски кметови. Надлежност сеоских кнезова се углавном сводила на скупљање пореза а сеоски кметови су имали већа овлашћења (ситнији преступи, одржавање реда и сл.)<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
== Становништво ==
Тачан број становника није познар. Разлог томе је што су се сви пописи становништва вршили за потребе прикупљања пореза и у њих су уписивани ожењени мушкарци, мушкарци од 7 до 70 година (харачка лица) и постојеће куће. Жена у овим списковима нема<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
Први попис из 1815. године је намерно умањен да би Кнежевина Србија плаћала мањи порез [[Турци]]ма<ref name="Јагодинска нахија I" />. Према овом попису број мушкараца од 7 до 70 година је у Јагодинској нахији износио 4.210<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
Према попису из [[1818]]. године број домова је износио 4.764 а харачких лица 10.824<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
== Значајни објекти ==
Линија 16 ⟶ 25:
Пошто је била погранична нахија у Јагодини је постојала царинарница ([[ћумурук]]). Царина је наплаћивана према тарифи коју је 1928. године одредио Суд општенародни српски<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
На простору Јагодинске нахије постојала су два кнежеваКнежева конака — у Јагодини и у [[Рековац|Рековцу]]. Конак у Јагодини је највероватније подигнут [[1819]]. године<ref name="Јагодинска нахија I" />. Конак у Рековцу је вероватно био мања зграда за успутно задржавање Кнеза на путу од [[Крагујевац|Крагујевца]] према Јагодини<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
У Јагодинској нахији су на Морави постојале 3 [[скела|скеле]]<ref name="Јагодинска нахија I" />. Ове скеле су уједно биле и гранични прелази према [[Отоманско царство|Отоманском царству]], пошто је Јагодинска нахија била погранична. Скеле су се налазиле код [[Обреж (Варварин)|Обрежа]]а, [[Јасика (Крушевац)|Јасике]] и [[Варварин]]а, а у закуп их је од [[1826]]. године издавао [[Кнез Милош Обреновић]]. Скелом у Обрежу је управљао [[Милета Радојковић]] а скелама у Јасици и Варварину [[Милосав Браљинац]]<ref name="Јагодинска нахија I" /> Најпрометнија је била скела у Обрежу, затим следи скела у Јасици, а најмање прометна је била она у Варварину<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јагодинска_нахија”