Јагодинска нахија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{РУТ}}
[[Датотека:Pashaluk of Belgrade and teritorial annexion in 1833.png|350п|мини|десно|Београдски пашалук до 1833. године (тамна боја) у оквиру кога се налазила Јагодинска нахија у југоисточном делу]]
'''Јагодинска нахија''' је била једна од 12 [[нахија]] на које је подељена [[Кнежевина Србија]] првом [[Административна подела Кнежевине Србије|административном поделом из 1819. године]]. Ова нахија је престала да постоји административном поделом из [[1834]]. године када је територија Кнежевине Србије подељена на 5 [[сердарставо|сердарстава]].
Линија 13 ⟶ 12:
 
== Становништво ==
Тачан број становника није познарпознат. Разлог томе је што су се сви пописи становништва вршили за потребе прикупљања пореза и у њих су уписивани ожењени мушкарци, мушкарци од 7 до 70 година (харачка лица) и постојеће куће. Жена у овим списковима нема<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
Становништво нахије је према попису из 1820. године живело у 143 насељена места, од којих је само Јагодина била варош а сва остала су била села. Према попису из 1829. године број насеља се повећао на 145. У највећем броју села је било до 50 кућа. Између 50 и 100 кућа је било у 22 села, док је само 7 села било са преко 100 кућа.
 
Први попис из 1815. године је намерно умањен да би Кнежевина Србија плаћала мањи порез [[Турци]]ма<ref name="Јагодинска нахија I" />. Према овом попису број мушкараца од 7 до 70 година је у Јагодинској нахији износио 4.210<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
Према попису из [[1818]]. године број домова је износио 4.764683, а харачких лица 10.824<ref name="Јагодинска нахија I" />. Следеће, 1819. године је рађен нов попис и у Јагодинској нахији је било 4.764 домова и 10.529 харачких лица<ref name="Јагодинска нахија I" />. Према попису из 1819. године број ожењених лица је био 5.811<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
Према попису из [[1822]]. године број домова у Јагодинској нахији је износио 5.065, а харачких лица 13.233, док је према попису из [[1829]]. године број домова износио 5.932, а харачких лица 16.136<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
== Значајни објекти ==
Линија 28 ⟶ 31:
 
У Јагодинској нахији су на Морави постојале 3 [[скела|скеле]]<ref name="Јагодинска нахија I" />. Ове скеле су уједно биле и гранични прелази према [[Отоманско царство|Отоманском царству]], пошто је Јагодинска нахија била погранична. Скеле су се налазиле код [[Обреж (Варварин)|Обрежа]], [[Јасика (Крушевац)|Јасике]] и [[Варварин]]а, а у закуп их је од [[1826]]. године издавао [[Кнез Милош Обреновић]]. Скелом у Обрежу је управљао [[Милета Радојковић]] а скелама у Јасици и Варварину [[Милосав Браљинац]]<ref name="Јагодинска нахија I" /> Најпрометнија је била скела у Обрежу, затим следи скела у Јасици, а најмање прометна је била она у Варварину<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
== Судство ==
Од 1815. године судску власт у варошима су и даље задржали турски правосудни органи - [[муселим]]и и [[кадија|кадије]], али уз присуство српских старешина<ref name="Јагодинска нахија I" />. У селима су власт имали српске старешине — сеоски кметови и кнезови. Од 1820. године спорове између Срба су решавали искључиво српски правосудни органи и тада је основан [[Суд обшченародни сербски]] са седиштем у Крагујевцу. У новембру 1823. године Јагодинска нахија је добила свој суд, који је назван [[магистрат]]<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
Указом су прве судије магистрата у Јагодини постали [[Аранђел Милосављевић]] и [[Радован Јабланац]]<ref name="Јагодинска нахија I" />. Зграда суда се прво налазила у склопу школе, да би у јуну [[1825]]. године почела да се гради нова зграда која је завршена 1826. године.
 
== Извори ==