Kapilarne pojave — разлика између измена

'''Kapilarne pojave''' su efekti koji nastaju usled dejstva molekulskih sila. Javljaju se pri dodiru [[Агрегатна стања|čvrstih i tečnih tela]] i poledice su [[Površinski napon|površinskog napona tečnosti]]. Manifestuju se sposobnošću [[tečnost]]i da teku kroz uske sudove bez dejstva [[Гравитација|sile gravitacije]] ili u suprotnom smeru od sile gravitacije. Kapilarni efekti su najjače izraženi u kapilarnim cevima. Kapilar je svaka cev čiji je [[prečnik]] jako mali, obično manji od 1mm. Reč kapilar po poreklu znači ''tanko kao dlaka''. U takvom sudu, tečnosti se ne ponašaju u skladu sa zakonom spojenih sudova.

 

== Kvašenje i nekvašenje ==

Ako se uzme cev koja je otvorena na oba kraja i potopi se u tečnost, tako da joj donji kraj bude ispod slobodne površine tečnosti, pojaviće se odstupanje nivoa tečnosti u cevi od nivoa slobodne površine tečnosti u koju je cev potopljena. Ako tečnost kvasi zidove suda, nivo tečnosti u kapilaru je viši od nivoa slobodne povrčine tečnosti, drugim rečima dolazi do '''kapilarne elevacije'''. Tada površina slobodnog dela stuba tečnosti u sudu ima izdubljen obik. U suprotnom, kada tečnost ne kvasi zidove kapilara, nivo tečnosti u kapilaru je niži i to se naziva '''kapilarna depresija'''. Tada je površina ispupčena. Kriva površina slobodnog dela stuba tečnosti u oba slučaja zove se '''menisk'''.

 

 

Kada je adhezija veća od kohezije, ugao je oštar i tečnost se penje uz zid suda. U slučaju kada je adhezija mnogo veća od kohezije, tečnost se penje visoko uz zid suda jer je ugao kvašenja jako mali. Kada je kohezija veća od adhezije, ugao kvašenja je tup i dolazi do kapilarne depresije.

 

Ista tečnost kvasi jedna, a ne kvasi druga tela. [[Voda]] kvasi [[staklo]], a ne kvasi parafin, dok [[živa]] ne kvasi staklo, a kvasi čistu površinu [[Гвожђе (хемијски елемент)|gvožđa]]. Kod određenih parova materijala, kao što su živa i staklo, kada je veća sila adhezije, dolazi do nekvašenja, a kada veća sila kohezije dolazi do kvašenja. Do ovoga dolazi zato što je adhezija koja deluje na molekule vode u staklenoj čaši veća od kohezije vode, i tada voda kvasi čašu. Kada se živa nalazi u staklenoj čaši, kohezija koja deluje na molekule žive je jača od adhezije koja deluje na staklo. Zbog toga živa ne kvasi staklo.

 

== Nivo tečnosti u kapilarnom sudu ==

U slučaju kada se tečnost penje uz zidove suda, usled površinskog napona, površina tečnosti u cevi teži minimumu, odnosno teži da zauzme površinu poprečnog kružnog preseka. Penjanju tečnosti uz zidove suda se protivi [[težina]] stuba iznad nivoa tečnosti. Težina stuba deluje naniže, suprotno od prvobitnog penjanja tečnosti naviše.

 

 

:gde je:

 

Vertikalna komponenta po celom obimu biće:

 

Odnosno,

:<math>h={{2 \gamma \cos{\theta}}\over{\rho g r}}, u [m].</math>

 

 

Tada je:

:<math>h={{2 \gamma}\over{\rho g r}}, u [m].</math>

 

U slučaju kapilarne depresije, javljaju se iste okolnosti, ali u obrnutom smeru.

 

:<math>h\approx {{1.48 \times 10^{-5}}\over r} \ \mbox{m}.</math>

 

== Fenomeni u prirodi ==

Transport vode i [[mineral]]a od [[koren]]a ka višim delovima [[biljke]], uprkos suprotnom dejstvu gravitacije, omogućuje kapilarna sila. Takođe, kapilarnim sudovima se voda prenosi iz vlažnog u suvo [[zemljište]].

 

 

== Primena ==

Na kapilarnosti se zasnivaju mnoge pojave iz svakodnevnog života, kao što je apsoprcija vode pomoću vate ili papira. Takođe, male pore sunđera se ponašaju kao sitni kapilari, zahvaljujući čemu sunđer može da upije velike količine vode.

 

 

== Izvori ==

#Pavlović B. 2004. Fizika prvi deo. Beograd: Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu

#[http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/GO/I%20semestar/Fizika%201/Predavanja/1.HIDROSTATIKA.pdf Univerzitet u Beogradu, Rudarko-geološki fakultet]