Aerodrom Željava — разлика између измена

Projektovanje, odnosno razrada osnovne ideje, konkretizuje se godine [[1954]]. posle odluke političkog i vojnog vrha o izgradnji. U delegaciji na čelu sa generalom Z. Ulepićem, koja je posetila [[Švedska|Švedsku]] da bi se upoznala sa njenim izvanrednim iskustvima u gradnji složenih, specificnih i netipčnih vojnih objekata, nalazio se i inžinjerinženjer [[Dragoslav Sobotka]]. Godinu dana kasnije komanda ratnog vazduhoplovstva formirala je komisiju koja je, razmotrivši taktičko-tehničke uslove, predložila izradu projektnog programa i projektne dokumentacije. Zadatak je predviđao smeštaj dve do tri pojačane [[eskadrila|eksadrile]] [[lovačka avijacija|lovačke avijacije]] sa svim pripadajućim i neophodnim pratećim prostorima. Glavni projekat proširen je zahtevom za izgradnjom još tri objekta koji bi služili za smeštaj [[LAP]] (lovačko-avijacijskog [[puk|puka]]a), sastava tri do pet [[eskadrila|eskadrila]], komforno posedanje i rad u uslovima klasičnog i [[nuklearni rat|nuklearnog rata]], [[kontrola letenja|kontrolu letenja]] i [[meteorološka stanica|meteorološku stanicu]].

Taktičko-tehnicke osobine bile su impresivne: tri galerije za smeštaj 58 aviona međusobno su bile povezane u obliku slova M sa produženim srednjim krakom za reglament i dodatnom galerijom sa strane, svodastog oblika sa oporcima širine 15,40 metara pri dnu i visine u temenu oko 10 metara. Njihov slobodni profil podešen je prema dimenzijama aviona koje su date od strane investitora. Na prodorima galeija visina je povećavana za dva metra. Ostale prostorije raznih namena, kao i hodnici, bili su širine od tri do 12 metara. Ukupna dužina podzemnog tunela (galerija i pomoćnih prostorija) iznosila je 3500 metara. Galerije su bile dužine 400, 500 i 350 metara, svaka visine osam metara i širine 20 metara. Pored brojnih glavnih i pomoćnih prostorija za smeštaj i rad ljudstva, postojali su centar veze i operativni centri od kojih je jedan bio smešten iznad samih ulaza na visini 30 metara od tla kao osmatrački kontrolni toranj. Objekat je posedovao sopstvenu dizel-električnu centralu, skladište goriva i druge manje objekte. Spoljni deo objekta – aerodrom, sastojao se od pet pisti (dve poletno-sletne i tri poletne) i kasarne u blizini [[Ličko Petrovo selo|Ličkog Petrovog sela]], koja je, ujedno, bila i [[logistička baza]]. Baza je snabdevana kerozinom pomoću sopstvenog cevovoda iz vojnog skladišta na brdu [[Pokoj]] kod [[Bihać|Bihaća]]a; [[cevovod]] je bio dug preko deset kilometara i bio je kompletno inžinjerijskiinženjerijski i borbeno obezbeđen. Avioni su se unutar objekta razmeštali elektoakomulatorskim tegljačima. Svako mesto za parkiranje imalo je svoj istakač za punjenje aviona. Predviđeni su životni i radni uslovi za namensko korišćenje objekta s punom autonomijom do 30 dana; električna, [[vodovod|vodovodna]]na i [[kanalizacija|kanalizaciona]] mreža, dve rezervne [[dizel]]-električne centrale (jedna od 1000 kVA a druga od 625 kVA), skladišta svih vrsta, te prostor za dekontaminaciju sredstava. Postojalo je 13 klima-komora sa specijalnio zaštićenim ventilacionim šahtovima, koji su ujedno služili i kao rezervni izlazi na površinu terena. Postojali su i šahtovi za otpadni vazduh i za izduvne gasove agregata, akumulatorska stanica, [[ambulanta]]9, spavaonice, protivpožarni sistem, itd. Prostorije u unutrašnjosti objekta bile su povezane s 56 teških pancirnih vrata. Konstruisan je i korišćen poseban razglasni sistem. Prvi put je kod nas primenjen ’’aqua sistem’’ za skladištenje mlaznog goriva na vodenim jastucima u pet cilindričnih čeličnih rezervoara, svaki kapaciteta po sto tona. Otvor za posmatranje iz kontrolnog tornja bio je takođe posebno obezbeđen. Teška armirano betonska vrata bila su smeštena u zasebnim nišama sa strane galerija i imala su ugrađene protivudarne ventile. Zatvarala su se ručno ili električnim putem. Klimatski uslovi bili su idealni, s tim što je temperatura iz praktičnih i ekonomskih razloga bila snižena na 18º°C. Na vrhu planine nalazio se impresivan radarski položaj i meteorološka stanica, a radari su bili uvezani u jedinstven sistem [[VOJIN]] koji je delovao u sklopu [[RV]] i [[PVO]] [[JNA]].

Za potrebe [[PVO]] (protiv-vazdušne odbrane) objekta kao samostalna jedinica bazirao se u kasarni puk lap. Komandant je po formaciji bio [[potpukovnik]] ili [[pukovnik]]. Kao samostalna jedinica u kasarni nalazio se i 51. bataljon [[VOJIN]]. Imao je u sastavu oko 120 starešina od kojih su neki po specijalnosti i činu bili viši od komandanta. Bataljon [[VOJIN]] je bazu koristio samo kao lokaciju, a u operativnom smislu bio je podređen komandi petog puka [[VOJIN]] u [[Zagreb|Zagrebu]]u. Takođe je u objektu Klek imao svoj OC. U mirnodopskoj upotrebi koja se nije razlikovala od ratne, svi avioni su uvek bili pod zemljom. Kada je bio letački dan, izlazili su samo angažovani avioni i dežurni par koji je bio uvek spreman i naoružan za poletanje. Baza nije bila školskog tipa niti su se u njoj sticale specijalnosti i druga zvanja, već jedinica prve borbene linije. Napredovalo se u službi redovno ili vanredno, u skladu sa [[pravilo službe|PS]]. Međutim, baza je bila elitna u svakom smislu te reči i služba u njoj smatrana je čašću i veoma značajnim mestom u biografiji svakog ko je tamo bio. Samo najbolji su stizali na Željavu koja je, kao i Batajnica, bila aerodrom dežurnog tipa, sa 24-oro časovnim radom. Status pilota i osoblja nije se formalno razlikovo od ostalih kolega sa drugih aerodroma, a oznake su bile kao u ostalim jedinicama. Piloti su samo u letu imali svoj poseban identifikacioni broj i iskusan poznavalac situacije u vazduhu mogao je da po radio-saobraćaju zaključi koji avion je sa kog aerodroma.

Svi pripadnici objekta stanovali su sa svojim porodicama u [[Bihać|Bihaću]]u gde je jedan gradski kvart (’’[[Harmani]]’’) bio napravljen za potrebe aerodroma. Svi pripadnici baze imali su odgovarajuće rešeno stambeno pitanje.

U toku najveće krize, koja je prethodila ratnim sukobima, sa ovog aerodroma više puta je dejstovano. Tako su 17.VIII [[1991]]. godine dežurni avioni presreli helikoptere [[Hrvatska|hrvatskog]] [[MUP RH]] koji su krenuli na intervenciju u [[Knin]]. Kasnije, 7.X [[1991]]. godine borbeni avioni dejstvuju po [[televiyijski toranj|televizijskom tornju]] na [[Сљеме|Sljemenu]] pored [[Zagreb|Zagreba]]a kao i po tadašnjem sedištu hrvatske vlade u zagrebačkom Gornjem gradu, poznatom kao ’’[[Banski dvori]]’’. Za javnost najpoznatiji incident dogodio se kada je pilot [[Emir Šišić]] oborio dva helikoptera [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]], u kojima su se nalazili [[Italijani]] i [[Francuzi]].

U ovom periodu aktivna je bila radarska stanica koja je bila u sastavu 51. bataljona [[VOJIN]]. Kada se [[JNA]] povukla, bataljon je premešten u [[Banja Luka|Banja Luku]]. Ljudstvo je ostalo oko šest meseci na [[Plješevica|Plješevici]] kako bi obučilo pripadnike [[VRSK]] i predalo im objakat na stalnu upotebu. U tom cilju ljudstvo je iz [[Banja Luka|Banja Luke]] u policijskim uniformama (zbog ograničenja po odredbama koji se pridržavao [[UNPROFOR]]) odlazilo na vrh. Posle zaključka da obučavano ljudstvo neće moći da obavlja efikasno svoje zadatke i da tome nisu dorasli, odlučeno je da radarska stanica ostane u sastavu 51. b. [[VOJIN]] na teriotiriji [[RSK]]. Sa vrha [[Gola]] borbeno je dejstvovano po [[Bihać|Bihaću]]u i okolini, a i obrnuto u manjoj meri. Radarski položaj bio je aktivan do avgusta 1995. godine kada su, pri povlačenju, vojnici [[VRSK]] uništili položaje i opremu. Kasarna u [[Ličko Petrovo selo|Ličkom Petrovom selu]] služila je [[VRSK]] i u njoj je redovno služen vojni rok.

Rušenjem i devastacijom objekta načinjena je neprocenjiva materijalna i velika ekološka šteta pa je svaka ideja o rekonstrukciji bilo kog obima ograničena nedostatkom potrebnih materijalnih sredstava. U neposrednoj blizini aerodroma nalazila se i linija razdvajanja pa je celo područje gusto minirano, a danas je pogodno za ilegalnu migraciju ljudi. Sama kasarna u [[Licko Petrovo selo|Ličkom Petrovom selu]] je pod nadzorom [[HV]]. Najpre je (tokom [[2004]]./[[2005]].) bilo planirano otvaranja centra za [[alzilant|azilante]] pa se od te ideje odustalo, a sada (tokom [[2005]]./[[2006]].) aktuelni su planovi da ona uđe u sastav vojnog poligona ’’[[Eugen Kvarternik]]’’ kod [[Slunj|Slunja]]a, kao i kasarna u [[Удбина (Лика)|Udbini]].